Zbogom borbi protiv korupcije
31. jul 2017.
Od 145 lokalnih samouprava, komisija za izbor antikorupcijskog tela osnovana je samo u Vranju, dok je 41 opština tek započela proces donošenja LAP-a. Ostale opštine i gradovi nisu uradili ništa iako je rok bio kraj juna, a, evo, počinje avgust. Ta obaveza lokalnih samouprava definisana je i u akcionom planu za poglavlje 23 pregovora o pristupanju EU.
Lokalni funkcioneri zbog toga neće trpeti sankcije jer nijedna institucija nije nadležna da ih natera da plan sprovedu u delo. „Agencija je sebe izuzela iz procesa monitoringa. Kažu da nemaju dovoljno kapaciteta“, objašnjava Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji je idejni tvorac lokalnih antikorupcijskih foruma. „Jedini ko će trpeti sankciju zbog toga što gradovi ne sprovode obavezu koju je Srbija preuzela, jesu građani Srbije, jer dok se ne uspostavi efektivni sistem za borbu protiv korupcije, Srbija neće moći da napreduje u evropskim intergracijama“, kaže Gavrilović za DW.
Nadziraće sami sebe
Kao sistemsko rešenje za borbu protiv korupcije na lokalu nametnuo se Lokalni antikorupcijski forum (LAF) iz Niša, koji je osnovan 2011. godine. Uz brojne poteškoće i bez dinara naknade, kažu, otvorili su brojne slučajeve i podnosili krivične prijave. Sada su, međutim, u kolektivnoj ostavci. „Prvi razlog je formalno-pravne prirode, jer novi lokalni plan podrazumeva i izbor novog antikorupcijskog tela. Drugi razlog je to što nismo želeli sebe da dovedemo u situaciju da nas lokalna vlast raspusti, a treći razlog – hteli smo da upozorimo gradsku vlast na što dramatičniji način da kasni sa procesom usvajanja lokalnog plana i izborom novog LAF-a“, priča Zorica Miladinović, koordinatorka niškog LAF-a u ostavci.
Nakon njihove ostavke i sastanka sa gradskim čelnicima punim dobre nade, gradonačelnik je doneo rešenje u kom je na čelo radne grupe za izradu plana postavio samog sebe. „Mi smo se na tom sastanku dogovorili da radna grupa ima 15 ljudi, a dobili smo rešenje u kojem ih ima 19, još malo pa bismo ličili na kinesku delegaciju. Koordinator je gradonačelnik, a tu je i predsednik Skupštine Grada, jedan većnik, nekoliko sekretara u gradskoj upravi, službenici za koje je Grad procenio da bi mogli da doprinesu. Tu je i sedam predstavnika LAF-a i još nekoliko ljudi iz nevladinog sektora i medija za koje ne znamo pouzdano na koji način su predloženi“, priča Miladinović.
Osim toga, gradonačelnik je iz procesa izbacio BIRODI, kome je Akcionim planom dodeljen zadatak da nadgledaju čitav proces. Taj posao je dodelio Misiji OEBS-a. Iz te međunarodne organizacije, međutim, poručuju da oni u tom postupku ne mogu da učestvuju. Gavrilović odgovara da će bez obzira na odluku gradonačelnika, BIRODI nadzirati proces i dokumentaciju zahtevati na osnovu zakona, ali postavlja pitanje zašto im je uskraćeno pravo nadzora. Članovi LAF-a u ostavci čak razmatraju da istupe iz radne grupe.
„Imamo pravo na to“
O ostavkama se šuška i u redovima Saveta za borbu protiv korupcije. Nakon četiri godine otežanog funkcionisanja zbog nedostatka članova, Vlada Srbije imenovala je dva nova člana Saveta – penzionisanog profesora Pravnog fakulteta Vladana Jončića i penzionisanog apelacionog javnog tužioca Edvarda Jerina.
Članovi Saveta za borbu protiv korupcije su za tu odluku saznali iz Službenog glasnika. To je prvi put da su članovi imenovani mimo njihovog znanja. „Vlada ima prava na to“, kaže premijerka Ana Brnabić. To je tačno, odgovaraju naši sagovornici, ali nije dobro ako se to pravo koristi, jer je još 2001. godine uspostavljen dogovor da članovi Saveta predlažu nove članove Vladi i ona ih samo prihvati, kako bi bio zagarantovan integritet i autonomija tog tela. Takve predloge Savet je u poslednje četiri godine dostavljao u nekoliko navrata, ali Vlada i dalje nije razmatrala nijednog od tih kandidata.
Osim toga što je nove članove imenovala mimo dosadašnjih procedura, članove Saveta i naše sagovornike brinu i biografije Jončića i Jerina. Edvard Jerin javnosti je poznat kao tužilac koji je odbio krivičnu prijavu tadašnje potpredsednice Vlade Ivane Dulić Marković protiv predsednika Skupštine Leskovca Gorana Cvetanovića, jer je nju, njenog oca i brata nazvao ustašama koji su „klali Srbe“, s obrazloženjem da te reči ne predstavljaju izazivanje nacionalne i verske netrpeljivosti. Vladan Jončić bio je potpisnik „Proglasa 650“ u znak podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića. „Zamislite sad situaciju u kojoj se Savet bavi nekim stvarima u koje je umešan Aleksandar Vučić. Kako će taj član Saveta da to tumači, da pravi izveštaj i da glasa?“, pita se Gavrilović.
Agencija u letnjoj šemi
Netaknuta nije ostala ni Agencija za borbu protiv korupcije. Skupština Srbije izabrala je nova četiri člana Odbora Agencije. Među njima se našao još jedan potpisnik „Proglasa 650“ Miloš Stanković, kog je predložio upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Skupština, međutim, nije izabrala kandidata kog su predložila medijska udruženja. „Prethodnom ciklusu izbora direktora malo je nedostajalo da na čelo Agencije dođe osoba koja je deset dana pred raspisivanje konkursa bila stranački opredeljena. Sada imamo direktnu političku intervenciju i izbor članova po sopstvenoj nedokučivoj volji. Plašim se da takvo obesmišljavanje mehanizma koji je trebalo da spreči politički uticaj može odvesti Agenciju u bespuće“, zabrinut je Zlatko Minić iz organizacije „Transparentnost Srbija“.
Regulatorna tela su tako postala zamena za uhlebljenje ljudi koji su bili aktivni u kampanji, dodaje Gavrilović. Može li onda takva institucija da obavlja svoj posao? „Agencija je odavno ušla u neku vrstu letnje šeme. Činjenica je da nema direktora, da nije donet novi zakon o Agenciji, da je ona bila u blokadi zbog toga što novi članovi nisu bili izabrani od nadležnog skupštinskog odbora, a taj odbor je kontrolisan od vladajuće većine“, objašnjava Gavrilović.
Izvrdavanjem procedura, dobro osmišljeni mehanizmi koriste se kako bi vlast sama sebe kontrolisala, dodaje Minić. „Mi nemamo uspostavljenu kulturu kontrole i nadzora, niko ne voli da mu bilo ko zvoca, kako je to sročio bivši premijer, i to se najbolje demonstrira kroz parlament koji ne želi da sprovodi svoju nadzornu ulogu i da kontroliše Vladu. Umesto toga, mi imamo skupštinu koja je postala mehanizam za izglasavanje onoga što Vlada pošalje i prosipanje pohvala na račun Vlade i predsednika“, ocenjuje Minić.
Tribunska borba
Kad podvuku crtu, kažu naši sagovornici, ispostavi se da je borba protiv korupcije u Srbiji do 2012. godine bila marginalizovana, od 2012. zloupotrebljena, a sad se u potpunosti gasi. „Kada je borba protiv korupcije iole funkcionisala, kaže, to je bilo zato što je bila visoko vrednovana na evropskoj agendi, a ne zato što je vlast u Srbiji to želela. „Nisam naivan da verujem u Briselu i danas ne primećuju da u izveštajima ima mnogo friziranih podataka i pokušaja da se udare recke da smo ispunili neku obavezu, ali su neke druge stvari u fokusu i onda ovako nešto prolazi“, dodaje Minić.
Na komentare onih kojima antikorupcija jeste u fokusu, vlast se ne obazire. Na sugestije i predloge, kažu, odgovaraju im malicioznim i zluradim komentarima i optužuju da koče Srbiju u evrointegracijama. Zato podršku traže od javnosti i podsećaju da su Nišlije pokazale da zajednički pritisak – a to znači civilni sektor, mediji i ljudi i profesije sa integritetom – daje rezultate.
„U zemljama gde imamo sistemsku korupciju, moramo da krenemo od tribunskog pristupa“, kaže Gavrilović. „Ne možemo da kažemo 'ne vredi, oni neće da prihvate predloge'“, dodaje Minić. „Trebalo bi biti glasan, neprestano ponavljati i ukazivati na to gde mehanizam ne funkcioniše, gde zakoni ne valjaju, šta ne funkcioniše u praksi. Trebalo bi podnositi prijave tužilaštvu i pitati stalno šta se desilo, zašto ne radite. Svuda sigurno postoje pojedinci koji žele da rade svoj posao i koje je sramota okruženja u kojima funkcionišu i njih moramo na taj način da podstičemo“, zaključuje Minić.