Zločini u Srbiji 1941-44: Rupa u sećanju Nemačke

Frankfurter algemajne cajtung donosi tekst pod naslovom „Rupa u sećanju“ posvećen najavi načina na koji se Bundestag, na inicijativu Zelenih, seća 6. aprila 1941. godine. Autor Mihael Martens navodi da su Zeleni osamdesetu godišnjicu Hitlerovog napada na Grčku uzeli kao povod da bi postigli „drukčiji odnos Nemačke prema zločinima počinjenim za vreme okupacije“.

-pročitajte još: Štuke su došle u zoru

U tekstu saznajemo i da su se oko inicijative okupila značajna politička imena (stranke Zeleni) kao što je potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot, ali i Manuel Saracin, prvi čovek poslaničkog kluba Zelenih za istočnoevropska pitanja. Tu su i drugi prvaci stranke, kao Ozdemir ili Tritin.

U papiru koji su sačinili Zeleni ima mnogo toga što je „važno i dobro“, ocenjuje novinar frankfurtskog lista. Nemački zločini u Grčkoj su pobrojani: „Deportacija solunskih Jevreja u Aušvic, gde su skoro svi ubijeni. Masakri i ubistva talaca. Ucenom isposlovani krediti koji su pored ljudskih tragedija Grčku i ekonomski ruinirali“.

Pritom, kako se navodi, Zeleni ipak jasno stavljaju do znanja da oni, kao i sadašnja i sve prethodne nemačke vlade, odbijaju plaćanje reparacija Grčkoj. Oni se, prema Martensu, zalažu za druge načine podsećanja na učinjene zločine, kao što je intenzivnije uvrštavanje Grčke u „memorijalni kalendar Bundestaga“.

-pročitajte još: Pitanje reparacija za Berlin je rešena stvar

„Kao na nekom drugom kontinentu“

Sve su to razumni predlozi, ocenjuje autor teksta. Ali nešto nedostaje: „Osim Grčke, koju je prethodne godine (1940.) napala Italija i koja je već vodila tešku odbrambenu borbu, tog 6. aprila 1941. napadnuta je i Jugoslavija, rasparčana je i okupirana. A u zahtevu (Zelenih) se ne pominje nijednom jedinom rečju – kao da se rat protiv Jugoslavije vodio u neko drugo vreme ili na nekom drugom kontinentu“.

Nemački novinar citira delove iz zahteva koji su Zeleni podneli u Bundestagu u kojem stoji da šira nemačka javnost još uvek „premalo zna o nemačkim zločinima u Grčkoj za vreme Drugog svetskog rata“. To jeste tako, slaže se autor članka, ali to nije sve: „Šira nemačka javnost – uključujući u ovom slučaju očigledno i poslanički klub Zelenih – zna daleko manje o zločinima koje su počinili Vermaht, Gestapo i SS između 1941. i 1944. na teritoriji Jugoslavije, a posebno na teritoriji Srbije. Ti masakri jesu takoreći u mrtvom uglu nemačke politike sećanja“.

Nemački političari na drugim stratištma

U tekstu se zatim navode pomaci koje su u toj teškoj temi napravili predstavnici nemačke države posećujući Grčku. Spominje se poseta tadašnjeg predsednika Nemačke Riharda fon Vajcekera stratištu u Atini 1987. i njegov upečatljiv govor ili poseta tadašnjeg nemačkog predsednika Johanesa Raua selu na Pelaponezu gde su pripadnici nemačke 117. lovačke divizije 1943. u znak „odmazde“ pobili 600 Grka. Četrnaest godina kasnije predsednik Joahim Gauk posetio je i grčko selo u kojem su 1943. nemački vojnici ubili na isti način 80 civila.

-pročitajte još: Dokumentarni film o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji: Dva lica rata

Navode se i slični primeri poseta nemačkih državnika i političara mestima na kojima je nemačko oružje ubijalo civile u Drugom svetskom ratu – u Češkoj, Francuskoj, Belorusiji, Ukrajini, Rusiji i Poljskoj.

Ali ne i u Srbiji

„Izuzetak je – Srbija“, konstatuje Mihael Martens. „I tamo je Vermaht počinio masakre. Iako se u tim pitanjima nikada ne radi samo o brojkama, ipak je činjenica: po broju žrtava, neki od tih zločina nadmašuju sve što se tih godina dogodilo u Grčkoj. Samo što se u Nemačkoj o tome jedva čulo. U Kragujevcu je Vermaht 1941. streljao 2.800 ljudi, u Kraljevu je broj žrtava bio još veći“.

-pročitajte još: Ko je bio Jozef Šulc?

Autor članka iz toga izvodi zaključak: „Ko datum 6. april i njegove posledice ograniči na jednu državu, on nepotpuno predstavlja istorijska zbivanja“. Zeleni zahtevaju „projekte solidarnosti i sećanja sa civilnim društvom“, kompenzaciona plaćanja, individualna obeštećenja i „socijalno-medicinsku“ podršku žrtvama i njihovim potomcima – a Martens dodaje: „S pravom bi potomci i preživeli u istim zločinima u Srbiji (i ne samo tamo) mogli da postave pitanje: zašto se takva namera mora ograničiti na grčke žrtve?“

Jeste tačno, piše Martens, da su Nemačka i Grčka u mnogo bliskijim odnosima nego Nemačka i Srbija – članice su EU, evrozone, šengenske zone i Severnoatlanskog pakta, a milioni nemačkih turista provode odmor u Grčkoj. Ali i ovakva inicijativa Zelenih žrtvama iz bivše Jugoslavije mora izgledati kao zanemarivanje.

„Uostalom, obeležavanje masakra u Kragujevcu će ove godine biti sa okruglim brojem: 21. oktobra će se napuniti osamdeset godina otkako su vojnici Vermahta u gradu masovno streljali civile, među kojima su bili i učenici gimnazije. U Kragujevcu se decenijama održava memorijalni skup za žrtve. Još nijednom na skupu nije učestvovao neki nemački vladin političar. Da li će ove godine to biti drukčije“, postavlja pitanje Mihael Martens na kraju teksta u Frankfurter algemajne cajtungu.

Priredio Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu