Češka u litijumskoj groznici: Najveće nalazište Evrope?

Blago se nalazi pored mesta Cinovec blizu granice sa Nemačkom i stotinak kilometara od Praga. Tvrdi se da je tamo tri do pet odsto svetskih rezervi litijuma – najveće nalazište u Evropi.

Taj vrlo laki metal se koristi u proizvodnji baterija bez kojih su trenutno nezamislivi električni automobili. Cena te sirovine je u međuvremenu toliko porasla da bi se i Češkoj isplatila eksploatacija. To bi moglo da dovede do velikih promena.

Prema analizi Češke privredne komore, Češka je iscrpela sve dosadašnje izvore rasta. Prema tome, zemlji preti ekonomska stagnacija u narednim godinama.

Premijer Petr Fijala se nada da bi eksploatacija litijuma mogla da bude novi podsticaj. Kada je početkom septembra predstavio viziju razvoja u narednih trideset godina, naveo je šest oblasti u koje bi Češka u budućnosti morala strateški da ulaže. Jedna od njih je litijum.

„Litijum je ključna sirovina za elektromobilnost, posebno za skladištenje električne energije. Zato radimo na tome da počnemo sa eksploatacijom što je pre moguće, idealno 2026. godine“, rekao je Fijala.

Dovoljno za milion baterija godišnje

Selo Cinovec se nalazi usred rudarske regije. Rude su se tu kopale još u 13. veku, a volfram i kalaj od 1940-ih. Istraživanja s početka ovog veka su pokazala da tu postoje značajne zalihe litijuma, kao i sa druge strane nemačko-češke granice, gde se nalazi manji deo rezervi.

Češka je već potpisala sporazum sa nemačkom pokrajinom Saksonijom o mogućoj saradnji u eksploataciji litijuma. Na češkoj strani, za eksploataciju litijuma bi trebalo da bude nadležna Češka elektroenergetska kompanija ČEZ.

Aktuelna studija pokazuje da bi kod mesta Cinovec godišnje moglo da bude proizvedeno 2,25 miliona tona rude, što bi omogućilo proizvodnju skoro 30.000 tona litijum-hidroksida. Prema procenama, količina iskopane rude bi verovatno bila dovoljna za proizvodnju skoro milion litijumskih baterija za automobile svake godine.

Interesantno da je slična brojka navođena za nalazište na zapadu Srbije, gde je, za sada, zbog protesta prekinut projekat rudarskog diva Rio Tinta.

Međutim, za razliku od Srbije, češki premijer najavljuje da će njegova zemlja praviti i baterije. „Možemo da pokrijemo celokupni lanac, od rudarstva, prerade, proizvodnje baterija, proizvodnje čipova do finalne proizvodnje automobila“, rekao je Fijala.

Litijumski region umesto regiona uglja?

Region Usti spada među najsiromašnije u Češkoj. Na eksploataciji lignita radile su hiljade ljudi u tom području. Završetak eksploatacije nazirao se od devedesetih godina i ostavio je probleme. Površinski kop je takođe ostavio duboke ožiljke, više od sto naselja su progutali bageri.

Procenjuje se da bi tokom 25-godišnjeg perioda eksploatacije litijuma hiljadu rudara moglo da dobije posao. Izgradnja giga-fabrike za proizvodnju akumulatora za električne automobile obezbedila bi radna mesta i novac regionu. Češka elektroenergetska kompanija navodi da bi eksploatacija mogla da počne za četiri godine.

Region podržava eksploataciju litijuma pod uslovom da se ona obavlja na ekološki najprihvatljiviji mogući način.

„Mogućnost eksploatacije litijuma vidim kao šansu“, kaže Jan Šiler, načelnik okruga i član opozicione stranke ANO. „Ali mnogo toga zavisi od uslova koji će biti dogovoreni pre same eksploatacije. Još uvek imamo živa sećanja na posledice eksploatacije uglja u regionu. Svako narušavanje ili pogoršanje životnih uslova mora biti adekvatno nadoknađeno zajednicama“, kaže Šiler za DW.

Nove perspektive ili ponovo rudarstvo?

Region Usti će dobiti novac od EU iz Fonda za pravednu tranziciju, za finansiranje prestanka eksploatacije uglja i promenu strukture lokalne privrede. Deo tog novca bi trebalo da bude usmeren ka razvoju eksploatacije litijuma.

Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da region, nakon eksploatacije lignita, ne bi trebalo jednostavno da pređe na sledeću rudarsku aktivnost. Umesto toga, oni preporučuju da se novac investira u obrazovanje i opšte restrukturiranje ekonomije u regionu.

Slično misli i lokalno stanovništvo. Na primer, Mihal Kolecko, profesor na Univerzitetu „Jan Evangelista Purkine“ u gradu Usti na Labi, oštro se protivi eksploataciji litijuma.

„Mislim da litijum nije pravi put. Ako želimo da promenimo region i da mu damo novu budućnost, moramo da se odlučimo za suštinsku promenu. Moramo da se fokusiramo na oblasti koje imaju potencijal i koje će regionu pružiti ne samo ekonomsku budućnost, već će promeniti i društveni sastav i obrazovni nivo stanovništva“, kaže Kolecko za DW.

Strah od posledica po životnu sredinu

Mišljenja ljudi koji žive oko Cinoveca su podeljena. Kada je prošle sedmice u obližnjem Dubiju održan sastanak građana i predstavnika ČEZ-a, koji je većim delom u rukama države, sala je bila ispunjena do posljednjeg mesta.

Kako je preneo Češki radio, stanovnici su najviše zabrinuti za vodosnabdevanje i pogoršanje kvaliteta vazduha, usled transporta eksploatisane sirovine.

U Južnoj Americi, utakozvanom „litijumskom trouglu“ između Bolivije, Čilea i Argentine, gde se nalazi oko 70 odsto svetskih rezervi litijuma, nivo podzemnih voda je naglo opao zbog crpljenja litijumskih soli. Zbog neodgovarajućeg postupanja rudarskih kompanija na pojedinim mestima je došlo do kontaminacije vazduha, vode i zemljišta.

U Cinovecu bi litijum bio eksploatisan drukčije, iz stene. Taj način eksploatacije zahteva mnogo vode i energije i skuplji je od eksploatacije iz slaništa.

Prema energetskoj kompaniji ČEZ, planirano je da pregovori za početak eksploatacije litijuma počnu krajem godine. Međutim, čini se da kompanija ne sumnja u ishod postupka: već je za oko četrdeset miliona evra kupila zemljište na kojem će biti postrojenje za preradu litijuma.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.