Čime Srbija privlači Folksvagen?
6. mart 2019.
Tek što je DW u subotu objavio da su Bugarska i Srbija u trci za milijardsku investiciju Folksvagena, beogradska štampa je već pripremila „ekskluzivne“ naslovnice na kojima se najavljuje „megafabrika“, „privredni zemljotres“, „čudovišni“ terenci koji će se praviti u Šumadiji, kao i da je Srbija strašno porazila Bugarsku u ovoj trci sa 5:0. Nacionalne televizije prave specijalne emisije, raspaljuje se mašta.
Ali na upite retkih srpskih medija koji su se potrudili da pitaju, iz Volfsburga su ponovili isto što su najpre rekli za DW: još nema konačne odluke. Na snazi je zvanična najava kompanije iz novembra prema kojoj se u „istočnoj Evropi“ planira pogon u kojem bi se proizvodila više modela.
Osim Bugarske i Srbije, prema nekim najavama ozbiljno su u igri Rumunija, te možda Turska i Makedonija. Investicija od oko 1,4 milijarde evra i obrt od 4,5 milijardi godišnje deluju zagarantovani ekonomiji zemlje koja privuče nemačkog giganta.
Zašto je Bugarska ipak favorit?
Da je stvar gotova demantovala je i premijerka Ana Brnabić. „Nemam komentar, to je previše važna investicija da bi se o tome govorilo u medijima“, rekla je ona za RTS. Uzdržano se izjasnio i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Sa druge strane, jedan visokorangirani političar bugarske vladajuće stranke GERB za DW tvrdi da su predstavnici Folksvagena još pre nekoliko sedmica bili u Sofiji i da su razgovori daleko odmakli. Bugarska već ima u ponudi dve lokacije: zonu nekadašnje čeličane Kremikovci nedaleko od aerodroma kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva.
Bečki list Prese piše da je Bugarska „blagi favorit“ zbog ovih lokacija, jakih privrednih veza sa Nemačkom i članstva u EU. Taj list navodi da sa druge strane Srbija ima više iskustva sa automobilima (FIAT), baš kao i Rumunija (Ford, Dačia) ili Turska (Ford, Hjundai, Honda). Međutim kao mana Turske se navode očajni politički odnosi sa Berlinom i Briselom, a Rumunije manjak radne snage. Iz istog razloga, piše list, nije razmatrana Mađarska.
„Srbija i autsajder Severna Makedonija bi mogli – osim niskim troškovima proizvodnje – da odigraju i na jače finansijske podsticaje: kao kandidati za EU još ne podležu u punom obimu strogim propisima o državnoj pomoći“, navodi Prese.
List dodaje da sporazum o slobodnoj trgovini koji Beograd ima sa Moskvom pak ne igra nikakvu ulogu – jer se ne odnosi na automobile. Vučić je u više navrata pokušavao da isposluje kod Vladimira Putin izuzetak za Fijatov model iz Kragujevca, ali bez uspeha.
Srpski aduti
Razlog što Folksvagen traži novu sredinu za fabriku koja bi uposlila 5.000 ljudi i pravila 300.000 automobila godišnje uklapa se u širu strategiju kompanije. Veliki pogoni kod kuće – Cvikau, Emden i Hanover – trebalo bi da ubuduće isključivo prave električne automobile. Modeli Pasata se sele u češke Kvasine, odakle bi na Balkan trebalo da se izmesti proizvodnja Škode Karok i SEAT Ateka.
„Centralni razlog [za otvaranje nove fabrike na Balkanu] su troškovi zarada. Oni su tamo daleko niži nego u Zapadnoj Evropi“, kaže za DW ugledni nemački stručnjak za automobilsku industriju Štefan Bracel, šef Centra za auto-moto menadžment. Zato više, kaže, za Nemce ne dolaze u obzir ni Poljska ili Mađarska. „Drugi važan razlog su troškovi električne energije. Treće je da se na licu mesta nalazi mreža liferanata delova.“
U Srbiji veruju da su u sva tri pogleda ispred Bugarske – ako se uopšte rečju „ispred“ sme opisati to što su prosečne plate u Srbiji niže od bugarskih. Struja se broji u najjeftinije u Evropi, dok su već tu ili su najavljene velike fabrike važnih nemačkih proizvođača auto-delova poput Leonija koji pravi kablove ili ZF Fridrihshafena koji se bavi šasijama i prenosnim sistemima.
Kako je, gostujući na TV Prva, rekao Mladen Alvirović iz SAT medija grupe, „kadrovi su svuda u Evropi ključna stvar, zidove je lako napraviti“. „Fijat već 10 godina školuje našu radnu snagu“, dodao je Alvirović – ti su radnici dobra baza za nekog novog ko bi došao.
Međutim, prevaga bi, kako kaže Štefan Bracel, ipak moglo da bude bugarsko članstvo u EU. Bez obzira što Srbija ima bescarinske sporazume i što je trgovinski okrenuta EU, samo članstvo znači još jednostavniju razmenu komponenti i gotovih proizvoda, kaže ovaj ekspert. „Doduše, to ne mora sigurno da znači da će se Folksvagen odlučiti za Bugarsku. Treba sačekati.“
Koliko čekati? Ni to u Folksvagenu nisu hteli da preciziraju. Prošle godine se u medijima govorilo da će odluka pasti tek u novembru ove godine, sada se pominje april. Nestrpljivost beogradskih tabloida bliskih vlasti je velika, uostalom, ekonomska politika Aleksandra Vučića gotovo da se svodi na polaganje kamena temeljca ili najave tog čina. Kako god, prvi balkanski Folksvagenovi automobili još otkad je 1992. prestala proizvodnja u Sarajevu trebalo bi da siđu sa trake tek 2023. godine.