Izbori na Tajvanu nisu doneli senzaciju – aktuelna predsednica Cai Ing-ven dobila je jasnu većinu da ostane na vlasti. Sa 57 odsto je daleko iza sebe ostavila glavnog konkurenta koji je imao 39 odsto glasova. Poslednjih dana pred glasanje ona je čak uspela da pridobije mnoge mlade birače. Takav ishod je jasna poruka tajvanskih građana da ne žele da pokleknu pred pritiskom iz Kine.
Odnos prema Pekingu bio je najvažnija tema i ovih izbora. Kina posmatra Tajvan, ostrvo sa oko 24 miliona stanovnika, kao svoj neodvojivi deo, premda tamo vlada drugačiji politički sistem i postoji demokratija. U protekloj godini je komunističko rukovodstvo još jednom pojačalo pritisak.
Početkom prošle godine je predsednik Si Đinping ponovio da nije isključena upotreba vojne sile u ponovnoj integraciji Tajvana u Kinu. Rekao je da „pitanje Tajvana“ ne može naprosto da se prenosi sa generacije na generaciju.
Kina je pojačala vojno prisustvo u Tajvanskom moreuzu i zabranila Kinezima sa kopna da turistički putuju na ostrvo. Nastavljen je pritisak na zemlje koje priznaju nezavisnost Tajvana, tako da su dve povukle priznanje. Ostalo ih je svega petnaest među kojima su najveće Gvatemala, Haiti, Honduras i Paragvaj.
Pa ipak, taj pritisak Kine je izazvao kontraefekat. Predsednica Cai Ing-ven je ubedila glasače upravo predstavljajući demokratski Tajvan kao model suprotan Kini. Ulogu su odigrala i dešavanja u Hongkongu: Ing-ven je ponavljala da Tajvan sutrašnjice ne sme postati kao Hongkong danas, gde milioni građana protestuju zbog postepenog ukidanja modela „jedna zemlja – dva sistema“.
Iako je politika pritiska očito bila promašaj, teško je očekivati da će Peking promeniti pristup. Nije verovatna direktna vojna intervencija, posebno jer je teško dokučiti kao bi se u toj situaciji postavile Sjedinjene Države, glavni rival Kine u pacifičkom prostoru.
Predsednica Cai Ing-ven je nakon pobede rekla da želi odnose sa Kinom koji počivaju na principima mira, ravnopravnosti, demokratije i dijaloga. Ali isključeno je da će Si Đinping prihvatiti tu ponudu. On bi u Pekingu teško mogao da opravda radikalnu promenu kursa, posebno u ova vremena kada se sve glasnije govori da Si nije više neprikosnoveni vladar Kine.
Umesto toga će Peking nastaviti po starom: pretnja vojnom silom, nikakvi razgovori sa vlastima Tajvana i pokušaj da se to ostrvo dodatno izoluje na međunarodnoj sceni. Tajvan ostaje potencijalno žarište.