Ima ono kad lična imenica postane toliko rabljena da se iz nje logično izvlači glagol. Kao što od Gugla nastane „guglati“ ili, iz fore, od Merkel nastane „merkelovati“ – čekati, vagati, biti nekonkretan, pa tek onda odlučiti. Vojislav Šešelj već decenijama ne radi ništa drugo nego što – šešeljuje.
- pročitajte još: Ozbiljan incident, a ne samo Šešeljev šou
Nepogrešivo je dosledan u spektaklu, nasilju i vokabularu čiji su lajt-motivi „Velika Srbija“, „ustaške kurve“, „haška aždaja“ i tako dalje i tome slično. Jednako je dosledan u ulozi konstruktivnog opozicionara koja se danas svodi na to da radi i kaže sve što njegovi bivši pitomci ne smeju baš tako jer su na revere okačili plave broševe sa dvanaest žutih zvezdica.
Jak je nagon dakle da se samo odmahne rukom i kaže: „Ma to je Šešelj.“ Jer svi znaju da šešeljuje, na to su svi navikli, a više nije strašan sa četničkom šubarom, ne vitla pištoljem u Maksoviziji nego se vucara po rijaliti programima između bizarnih likova novokomponovane estrade. Postao je karikatura sebe pređašnjeg. Dobro, tu i tamo nekog izvređa, okleveta, pripreti, malo spali ili pogazi hrvatsku zastavu.
Tako se nasilje relativizuje. Od siledžijstva i zločina nastaje folklor, prihvatljiv i medijski distribuiran. Tom je logikom u redu biti nasilnik jer smo ionako svi već navikli. Po sistemu, komšija izgleda opet bije ženu, ali hej, tako je svako veče pa što bih baš danas zvao policiju.
Eno gde i svetski mediji javljaju da je Šešelj, uz sasluživanje svojih radikalskih privezaka, izazvao diplomatski skandal i prekinuo „istorijsku posetu“ delegacije hrvatskog Sabora. Predsednik Sabora Goran Jandroković je smesta rešio da pokupi pinkle i vrati se u Zagreb uz uobičajene protestne note u kojima se s pravom podseća da je Šešelj sada zvanično osuđeni ratni zločinac.
Taj isti Jandroković je, nema tome više od par meseci, čitao patetičnu izjavu i predvodio minutu šutnje ratnom zločincu Slobodanu Praljku usred hrvatskog Sabora. Samoubijeni je general baš bio bacio hrvatski mejnstrim u bedak, pa su se u Srbiji pomalo i uplašili da im Hrvati ne preuzmu kalimerovsku ulogu glavne žrtve tog zlog haškog kazamata.
Ali licemerje zvaničnog Zagreba odlično se dopunjuje sa licemerjem režima u Beogradu.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić ima moć da Šešelja, kao osuđenog ratnog zločinca, izbaci iz Skupštine, kako zakon kaže. „Poslaniku prestaje mandat (…) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci“. Ta je formulacija jasna i uopšte ne razmatra to da li je prestupnik kaznu već izdržao ili nije. Osuđen – napolje.
Da je Vučić tako hteo, onda Šešelj ne bi mogao da preti kako će „razbijati njuške“ svima koji njega, ratnog zločinca, nazovu ratnim zločincem. Onda njegovi trabanti ne bi mogli da kukavički prete, psuju i nasrću na poslanicu opozicije Aleksandru Jerkov. Ali oni to sve mogu, jer je Vučić odlučio da mogu.
I pošto oni to sve mogu, i pošto je Šešelj tu da šešeljuje, i pošto se slabo ko uzbuđuje, poslednja vest glasi: radikali pozivaju na „narodni miting“ na Đurđevdan u Hrtkovcima. Publika neka se pripremi za još „verbalnih delikata“.