Šolc o otvaranju pregovora s BiH: „Mirovni projekat Evrope“
20. mart 2024.U saopštenju nemačke vlade povodom samita Saveta EU u četvrtak i petak, nemački kancelar Olaf Šolc podržao je otvaranje pregovora između Bosne i Hercegovine i Evropske unije o punopravnom članstvu.
„Ponosan sam na to što smo razvili novi tempo u procesu približavanja zemalja Zapadnog Balkana EU“, rekao je Šolc, ali i dodao da taj proces traje „veoma dugo“. Tim zemljama je, naime, pre više od 20 godina obećano članstvo.
„Sada je Evropska komisija predložila otvaranje pregovora za Bosnu i Hercegovinu. To je jasan signal da se EU prilagođava novonastaloj situaciji. Mirovni projekat Evrope će biti snažan u svetu koji se menja“, rekao je Šolc tokom obraćanja u kojem se samo kratko osvrnuo na pitanje Bosne i Hercegovine i otvaranje pregovora, a većim delom je govorio o politici Nemačke prema ratu u Ukrajini i Pojasu Gaze.
Nemačka će nastaviti s podrškom BiH
U izjavi poslaničkih grupa vladajućih stranaka, Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Zelenih i Liberalno-demokratske stranke (FDP), naglašava se da Nemačka i Evropska unija stoje iza obećanja koje je državama Zapadnog Balkana dato 2003. na samitu u Solunu. „Bundestag naglašava svoj interes na integraciji Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju te će nastaviti s podrškom ovoj zemlji i njezinim građanima na tom putu.“
U izjavama za DW predstavnici poslaničkih grupa parlamentarnih stranaka su redom, s izuzetkom Alternative za Nemačku (AfD) pozdravili preporuku Evropske komisije da Savet EU otvori pregovore s Bosnom i Hercegovinom.
Skepsa među Francuzima, Dancima i Holanđanima
Za razliku od Nemačke, Austrije ili Hrvatske koje kao glavni motiv navode zadržavanje Zapadnog Balkana u interesnoj sferi Brisela, neke druge članice Evropske unije ne daju bezrezervnu podršku otvaranju pregovora između Bosne i Hercegovine i EU. List „Frankfurter algemajne cajtung“ iz pera svog dopisnika iz Brisela izveštava o tome da je zeleno svetlo za Sarajevo na sutrašnjem samitu Saveta EU sve samo ne sigurno. „Diplomate kažu da su Holandija, Francuska i Danska veoma uzdržane“, piše list iz Frankfurta. To se posebno odnosi na Holandiju koja čeka na odluku parlamenta. Ona je obavezujuća za Marka Rutea koji još uvek obavlja funkciju premijera.
„Dva scenarija su moguća. Po jednom se pregovori s Bosnom i Hercegovinom otvaraju tek kada ta zemlja sprovede sve reforme koje je od nje zatražila EU. Po drugom bi članice EU doduše pristale na to da se pregovori otvore, ali da mandat za pregovore bude odobren tak kada BiH sprovede sve reforme kao što je to bio slučaj u decembru s Ukrajinom i Moldavijom“, piše nemački list.
List citira i francuskog državnog sekretara za Evropsku uniju Žan-Noela Baroa koji je iskazao skepsu u pogledu otvaranja pregovora. „Prema našoj proceni reforme koje je BiH sprovela od decembra su ograničene. Previše ograničene“, kaže Baro. On smatra da bi BiH trebalo da pošalje „pozitivan signal“ i trebalo bi ju je „ohrabriti na dalje reforme“.