Šta Angela Merkel propušta da kaže o Balkanu?

„S obzirom na dimenzije problema koji se u političko-strateškom smislu povezuju sa zapadnim Balkanom, rezultati samita ipak su mršavi. Ljudi u regionu uopšte nisu dobili nikakav signal koji bi pkazivao kako će se stvari praktično razvijati u pogledu integracije u Evropsku uniju“, konstatuje berlinski list Tagescajtung.

Pritom se, ukazuje berlinski list, itekako registruje da „EU mlako reaguje na agresivni nastup Rusije koja širi svoj politički uticaj na Srbiju i Republiku Srpsku u Bosni, i koja masivno isporučuje oružje Srbiji“.

Ugledu EU u tom regionu bez sumnje je naškodila činjenica da Unija nije osetnije pomogla zapadnom Balkanu u borbi protiv pandemije, zaključuje Tagescajtung uz podsećanje da su istovremeno dve sile, Rusija i Kina, regionu isporučile vakcin: „Obećanje Angele Merkel da će EU sada isporučiti tri miliona doza vakina, nekako baš i ne pršti oduševljenjem“.

-pročitajte još: Angela Merkel i zapadni Balkan: Između pragmatizma i razočaranja

„I gde je inicijativa EU protiv politike Bugarske koja želi da prisili Severnu Makedoniju da prizna bugarske korijene? Šta se diskutovalo o slobodi putovanja za Kosovo? Kako bi se trebalo boriti protiv autokratskih snaga na Balkanu, kad jedan Janez Janša predsedava Evropskoj uniji? I što je s Izbornim zakonom u Bosni?“ To su pitanja koja se postavljaju u članku nemačku lista, uz još jedno na kraju: „Zašto je Angeli Merkel tako teško da o tome progovori?“

Klonulost u čekaonici za EU

List Rajniše post u članku pod naslovom „Balkanske države postaju nestrpljive“ piše o frustracijama zemalja tog regiona koje su zaustavljene na putu ka EU. Radi se o Albaniji i Severnoj Makedoniji – pregovori s njima ponovo su blokirani. U tekstu se citira i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev koji kaže da je taj potez „ogroman podbačaj EU i loša poruka za čitav region“.

Nemački list naglašava da se u „čekaonici EU“ sve više širi „klonulost“, i to uprkos plemenitim pismima o namerama i evropskoj perspektivi obećanoj još u Solunu 2003. „Od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013, proširenje je praktično na ledu“.

Uz umor od proširenja i nedoslednu politiku članica EU prema Balkanu, koja često zavisi od izbora i dnevno-političkih tema, tom zastoju doprineli su i bilateralni „manevri ometanja“ od strane komšija iz EU, ali i nedostaci po pitanju vladavine prava i autoritarne tendencije u zemljama kandidatkinjama, piše Rajniše post.

„Vakuum moći do kojeg je došlo zbog popuštanja interesovanja Evropske unije sada koriste neki drugi – ne samo Kina i Rusija, već i Turska i Mađarska koje sistematski grade svoj uticaj u regionu“, zaključuje nemački list.

Priredio Srećko Matić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu