Šta je Gabrijel zapravo rekao?

Malo kompleksna nemačka rečenica, malo diplomatska veština da se istovremeno nešto kaže i ne kaže, a kao šlag na torti – greške u prevodu. Tek izjava nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela data u Prištini doživela je različita tumačenja.

Rojters je javio da je Gabrijelova poruka glasila da Srbija mora da „prihvati“ („accept“) nezavisnost Kosova kako bi se priključila EU. Tanjug je, pozivajući se na tu vest Rojtersa, pak naslovio ovako: „Gabrijel u Prištini: Srbija treba da prizna nezavisnost KiM“, što je formulacija preuzeta u većini srpskih medija.

Na stranu to što nemački šef diplomatije nikada ne bi rekao „Kosovo i Metohija“ (KiM), konfuzija nastaje kod mešanja pojmova „priznanje“ i „prihvatanje“. Slična je zbrka nastala u šturim vestima nemačkih medija („anerkennen“ vs „akzeptieren“) kao i na engleskom („recognize“ vs „accept“). Tako je i DW na engleskom isprva naslovio koristeći reč „recognize“, što je kasnije korigovano u „accept“.

- pročitajte još: Gabrijel: Ne sme da se čeka

Gabrijel je govorio o tome da je konačni cilj omogućavanje Kosovu da postane članica EU i formulisao doslovno ovako: „Jedan od preduslova za to biće da mi ubedimo pet zemalja EU, koje do sada ne priznaju Kosovo, da je jedno takvo priznanje razumno jer Kosovo nikada više neće biti sastavni deo Srbije. Neophodno je to prihvatiti. Za to je najbolji preduslov pronalaženje rešenja sa Srbijom koje okončava granične prepirke i priznanje. Zašto? Zato što je to neophodno za Srbiju, inače Srbija ne može postati članica EU. To je istovremeno u interesu Kosova. Verujem da je to zapravo win-win situacija.“

Gabrijel ne kaže da Srbija treba da eksplicitno prizna nezavisnost Kosova pa ni da to treba da učine Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka. Njima poručuje da je priznanje „razumno“ i da je „neophodno to prihvatiti“. Kao „najbolji preduslov“ – dakle nešto što tome prethodi – navodi „pronalaženje rešenja sa Srbijom“.

Gabrijel na liniji zvaničnog Berlina

Reagujući na to što (ni)je Gabrijel rekao, ministar odbrane Aleksandar Vulin je poručio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, „a posebno ga neće priznati da bi bila članica EU“. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je za Insajder o Gabrijelu rekao: „Pozdravite ga. Putuj Gabrijele i prihvati realnost da je sadašnja Vlada Nemačke u odlasku.“

Međutim nijanse u izjavi su značajne jer je Gabrijel u Prištini ostao veran liniji nemačke Vlade iz koje do sada nijedanput zvaničnom Beogradu nije poručeno da mora eksplicitno da prizna nezavisnost Kosova. Taj se zahtev tu i tamo čuo od poslanika Bundestaga još 2014. – recimo od Ditmara Nitana (SPD) ili Torstena Fraja (CDU) u odvojenim intervjuima za DW. Ali takav zahtev nikada nije bio deo agende triju kabineta Angele Merkel koji su bili na vlasti od proglašenja nezavisnosti do danas.

Šta znači fraza o „prihvatanju“ nezavisnosti koju je Gabrijel ponovio u Prištini? Već godinama je opšte mesto u zvaničnom Beogradu priča o „prihvatanju realnosti“ mada do sada nijedan vladajući političar nije rekao da je ta „realnost“ zapravo nezavisnost Kosova.

Model dve Nemačke?

Prištinski portal Gazeta ekspres piše da je Gabrijel u Prištinu doneo predlog prema kojem Srbija ne bi bila u obavezi da prizna Kosovo, ali bi odnosi dve zemlje bili uređeni po modelu dve Nemačke.

Misli se tu na sporazum SR Nemačke i DDR-a iz 1972. godine koji je bio osnov za niz drugih sporazuma između dve zemlje. To je urađeno tako što su Bon i Istočni Berlin (uz podršku sila pobednica Drugog svetskog rata) eksplicitno naveli da se ne slažu oko nacionalnog pitanja. Zapadna Nemačka je i dalje bila na poziciji da je u pitanju jedinstvena država koju treba ponovo ujediniti, dok za komunističku vrhušku DDR-a i Moskvu tako nešto još nije dolazilo u obzir. No van tog neslaganja je omogućena razmena diplomatskih predstavnika kao i da obe zemlje postanu članice UN. Integralni tekst sporazuma na srpskom jeziku možete pročitati OVDE.

O tom modelu je prošlog avgusta za DW govorio ugledni profesor Verner Vajdenfeld. On je na pitanje da li bi ono što je kod dve nemačke bilo „nacionalno pitanje“ u slučaju Srbije i Kosova bilo pitanje konačnog statusa Kosova rekao:

„Da. Tako je to regulisano i ugovorom između dve Nemačke: nezavisno od temeljnih pitanja kao što je nacionalno pitanje – sastali smo se da sklopimo ugovore o saradnji. Da u preambuli ondašnjeg sporazuma nije bilo odgovarajuće formulacije, sve bi bilo propalo, jer je tada opozicija bila protiv sklapanja takvog sporazuma sa DDR. Ali, kada kažemo: jeste, složni smo oko toga da u temeljnim pitanjima nismo složni – onda se to može.“

Ponešto prikraćeno je poentu takvog modela u razgovoru za DW izneo kosovski šef diplomatije Bedžet Pacoli. Za razliku od premijera Ramuša Haradinaja ili predsednika Hašima Tačija koji ponavljaju da dijalog u Briselu mora voditi priznanju Kosova od strane Srbije, Pacoli je na direktno pitanje da li zaista očekuje da će Srbija „jednog dana“ priznati nezavisnost Kosova odgovorio: „Uvek sam govorio da oni ne moraju to reći, ali neka postupe tako.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android