Šta je srpska opozicija mogla da nauči od mađarske

Peter Marki-Zaj (49) iznenađujuće je pobedio na predizborima mađarske opozicije, te će predvoditi opozicionu listu na izborima naredne godine i, kao kandidat za premijera, suprotstaviti se Viktoru Orbanu i njegovoj stranci Fides.

Marki-Zaj, umereni konzervativac bez jake političke zaleđine i gradonačelnik gradića Hodmezavašarhelja, osvojio je u drugom krugu blizu 57 odsto glasova, naspram 43 njegove socijaldemokratske konkurentkinje Klare Dobrev.

To je prvi put da je ujedinjena mađarska opozicija održala ovakve izbore. Šest stranaka – od levih i zelenih do radikalne desnice – tako je produbilo svoju saradnju koja im je pre tačno dve godine donela pobedu na lokalnim izborima u Budimpešti.

„Danas smo promenili i opoziciju“, rekao je Marki-Zaj, i dodao da se Orban može pobediti samo zajedničkim snagama. „Izlaz nije ni desno, a ni levo. Već samo nabolje“, rekao je Marki-Zaj.

Tokom šest dana čak 662.016 birača dalo je svoj glas, tridesetak hiljada više nego u prvom krugu gde je nastupalo petoro opozicionih kandidata.

Konzervativan i moderan

Kao prednost Marki-Zaja uzima se što potiče iz mađarske ravnice, što je katolik i otac sedmoro dece te može biti atraktivan izbor i ljudima iz provincije koji su konzervativnijih uverenja, a možda više nisu ubeđeni da je vladavina Viktora Orbana najbolja za Mađarsku. 

On istovremeno ne rasteruje urbane birače iz većih gradova, koji tradicionalno biraju levicu – zato što se njegov konzervativizam povezuje s kosmopolitizmom, tolerancijom i spremnošću na postizanje kompromisa.

Marki-Zaj je studirao ekonomiju, elektrotehniku i istoriju. Od 2004. do 2009. s porodicom je živeo u Kanadi i u SAD. Politikom je počeo da se bavi tek pre tri godine kada je, takođe iznenađujuće, pobedio na izborima za gradonačelnika Hodmezavašarhelja. Taj grad s pedesetak hiljada stanovnika nadomak granice sa Srbijom dugo je bio neosvojiva tvrđava Orbanove stranke Fides.

Godinu dana kasnije Marki-Zaj je ponovio izbornik uspeh. Kaže da će revidirati sporne Orbanove zakone i da u Mađarsku želi da uvede evro.

Klara Dobrev, koja je u prvom krugu bila najbolja sa 35 odsto glasova, ali je sada izgubila, bila je donedavno zamenica predsednika Evropskog parlamenta i oslanjala se u kampanji na to što ima više političkog iskustva od Marki-Zaja.

Međutim, njena slaba tačka je što je u braku sa Ferencom Đurčanjom, bivšim mađarskim premijerom. Smatra se da bi to Orbanu dalo puno prostora za napad – i u Mađarskoj vlast, kao i u Srbiji, za sve krivi „bivše vlasti“.

Recept za Srbiju?

Među salvama „scenarija“ prema kojima bi srpska opozicija mogla da se suprotstavi vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, već dve godine se pominje upravo recept iz severnog susedstva. U Srbiji se to često naziva „jednom kolonom“.

„Ako već Vučić kopira Orbana, trebalo bi i opozicija u Srbiji da kopira inače nimalo maštovitiju, više kompromitovanu i posrnulu mađarsku opoziciju“, rekao je vojvođanski novinar Čaba Presburger za DW kada je opozicija pobedila u Budimpešti.

Prema njegovim rečima, na tim lokalnim izborima u Mađarskoj opozicija je najzad shvatila da je u izbornom sistemu koji je Fides krojio za sebe jedina nada bila da ostave po strani nesporazume i podrže opozicionog kandidata koji, po anketama, ima najveću šansu za pobedu.

Sada je to dignuto na viši nivo pravim predizborima u opoziciji. Ta ideja se pominjala i u Srbiji početkom godine, doduše stidljivo, i brzo je odbačena.

„Mislim da postoji opasnost da se oko predizbora opozicija još više podeli, jer za uspeh takve ideje je potrebno raditi zajedno, napraviti nekakav dogovor o nenapadanju, a u ovom trenutku ja ne vidim da je opozicija za tako nešto sposobna“, rekao je u martu za DW politikolog Boban Stojanović.

Kolumnista DW Dragoslav Dedović u jednom tekstu je napisao da „izgleda opoziciona muka u Srbiji nije tako velika kao u Mađarskoj“ ili je „egomanija srpskih aktera mnogo veća“. „Ovde je ipak reč o opoziciji dobrim delom sačinjenoj od lidera koji su na lični poraz na unutarstranačkim izborima skoro redovno odgovarali napuštanjem Demokratske stranke i osnivanjem svoje partije u kojoj im niko neće protivrečiti.“

Ipak nade u centralnu kolonu

Kako je već pisao DW, grupacija stranaka okupljena oko Stranke slobode i pravde (SSP) i Narodna stranka nadaju se formiranju centralne kolone, premda je jasno da neće biti jedina. Neki drugi su već odlučili da na izbore idu sami.

U delu opozicije postoji velika nada da bi neka – još uvek nepronađena – osoba mogla da utera Vučića u drugi krug predsedničkih izbora što bi ovaj, nema sumnje, već doživeo kao poraz.

Ali, kako je primetio jedan izvor DW upućen u opozicione pregovore, za sada u opoziciji „svako pojedinačno traži zajedničkog kandidata“. Neki kojima je to direktno ili izokola nuđeno, već su ponudu odbili – recimo predsednik SANU Vladimir Kostić, te popularni glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, i košarkaška legenda Dejan Bodiroga.

„Nikome ne mogu da zamerim što neće u ovo blato“, rekao nam je jedan političar iz grupacije oko SSP.

Kako smo pisali, pitanje je koliko će biti krupna ta centralna kolona opozicije na izborima u aprilu, kada će se, osim za parlament i predsednika, glasati i za odbornike u Beogradu. Nesuglasice su oko toga da li u saradnju treba privoleti i stranke poput Dveri, Socijaldemokratske stranke, pokret Dosta je bilo i druge.

nr/sm (dg, dd, ip, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.