Šta povratak talibana znači za Pakistan?

Tokom poslednjih nedelja stvari su se događale kao na traci. Talibani su preuzimali kontrolu nad avganistanskim pokrajinama i na kraju, doslovno bez otpora, zauzeli i Kabul. Na iznenađenje mnogih.

Avganistanske snage bezbednosti praktično su se raspale. Taj debakl avganistanske vojske, koju su zapadne zemlje u proteklih 20 godina formirale i opremile investirajući više milijardi dolara, šokirao je sve posmatrače, a najviše same Avganistance. Predsednik Ašraf Gani pobegao je iz zemlje i tako omogućio radikalima da preuzmu vlast.

-pročitajte još: Teror u Avganistanu: Ko stoji iza IS-K?

Iako se u ovom trenutku još uvek ne mogu sagledati posledice tog razvoja po region, već sad je jasno da, osim talibana, u ovom konfliktu postoji još jedan pobednik: Pakistan – sudeći bar po trenutnoj situaciji, jer za sada je teško proceniti kako će se to odraziti na pakistansko društvo. I baš to je problem.

Već nekoliko meseci članovi zbačene avganistanske vlade prebacivali su Pakistanu da aktivno podržava talibane u njihovom osvajačkom pohodu. Na jednoj regionalnoj konferenciji u Uzbekistanu, dogodilo se i prilično neuobičajeno javno verbalno prepucavanje između avganistanskog predsednika Ganija i pakistanskog premijera Imrana Kana.

Kan je vidno ljut reagovao na Ganijev prigovor da Pakistan krijumčari hiljade talibanskih boraca u Avganistan. Premijer Pakistana tvrdio je da njegova zemlja nema nikakve veze s događajima u Avganistanu i da je Islamabad zainteresovan za mirno rešenje sukoba. Na kraju krajeva, građanski rat u susednoj zemlji i eventualni novi talas avganistanskih izbeglica mogao bi da destabilizuje i Pakistan, tvrdio je tada premijer Kan.

Njegova procena delimično je tačna. Sigurno je da Pakistan nije „ubacio“ hiljade talibana u Avganistan, ali se ne može poreći činjenica da pakistanski establišment neguje tesne veze s talibanima – iako njihov uticaj na te radikale opada. Ulaskom talibana u Kabul, nakon dvadeset godina na vlasti u Avganistanu ponovno je „propakistanski“ režim. Ali za razliku od ranijih vremena, ovoga puta osim Pakistana i drugi akteri iz regiona aktivno učestvuju u kreiranju post-američkog Avganistana.

-pročitajte još: Haos na aerodromu u Kabulu: simbol dvadesetogodišnjeg rata

Talibani i susedne zemlje

Najkasnije nakon što su SAD pokrenule pregovore s talibanima i najavile povlačenje svojih trupa, i najvećim skepticima postalo je jasno da su talibani itekako relevantan faktor u Avganistanu, i da se konflikt ne može rešiti vojnim putem. A kako bi se sprečilo da se taj sukob prelije i na susedne zemlje, određena doza stabilnosti Avganistana u interesu je svih susednih država.

Osim Pakistana, zbog toga i Iran, Kina i Rusija pokušavaju da popune novonastali vakuum moći. Predstavnici talibana poslednjih meseci vodili su bilateralne pregovore s tim zemljama i očigledno je da su uspeli da postignu određene dogovore po pitanju priznanja njihovog režima.

Kina recimo želi da integriše susedni Avganistan kao važnu tranzitnu zemlju za svoju inicijativu „Pojas i put“ (Belt and Road), poznatu i kao „Novi put svile“. Uz stabilnu vladu u Kabulu, pa taman da su na vlasti i radikalni talibani, Kinezima bi bilo lakše da realizuju taj infrastrukturni projekat. Osim toga, Kina od talibana traži garancije da neće dozvoliti da se na avganistanskom tlu etabliraju borci iz ujgurskog pokreta otpora u kineskom autonomnom području Sinđan koji se graniči s Avganistanom.

Strah od destabilizacije

Za Rusiju su bezbednosna situacija u centralnoj Aziji i suzbijanje lokalnih terorističkih grupa od ključnog značaja. Moskva strahuje od destabilizacije republika u centralnoj Aziji i zato vodi direktne pregovore s talibanima – iako ih je Moskva zvanično označila kao teroriste.

Slično je i sa Iranom, koji se bori protiv sunitskih terorističkih organizacija na istoku zemlje i želi da spreči jačanje IS u Avganistanu. Iran se, osim toga, smatra zaštitnikom avganistanskih šiita, i zato se Teheran trudi da obezbedi sigurnost šiitskoj zajednici u susednoj zemlji.

Pakistan istovremeno ima nekoliko geopolitičkih interesa: Islamabad želi da talibani drže pod kontrolom svoju pakistansku ekspozituru TTP (Tehrik-i-Talibani Pakistana), odnosno da spreče da TTP sa avganistanskog tla izvodi napade u Pakistanu. Pakistanska vojska je tek nakon nekoliko vojnih operacija (i s velikim gubicima) uspela da protera TTP iz pograničnih područja u susednu zemlju. Njihov povratak bi fatalno ugrozio bezbednosnu situaciju u Pakistanu.

-pročitajte još: Talibani su iskoristili dvadeset godina zapadne arogancije

„Priključak“ na svetsku trgovinu

I separatisti iz pakistanske pokrajine Belučistan pronašli su sigurno utočište u Avganistanu i oni iz te zemlje deluju relativno slobodno. Napadi belučistanskih dobrovoljaca najveća su pretnja za Ekonomski koridor Kina-Pakistan (CPEC), ambiciozni projekat kojim Islamabad i Peking žele da poboljšaju bilateralnu saradnju na području saobraćajne i energetske infrastrukture, između ostalog i uz pomoć tranzitnih ruta preko Avganistana. Preko luka Gvadar i Karači oni bi tako imali direktan pristup krvotoku svetske trgovine, a svi ti planovi bi pod vlašću talibana mogli lakše da se realizuju.

Za Pakistan je ipak najvažnije da je, nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, u toj zemlji znatno smanjen uticaj Indije. Nju Delhi je proteklih godina, preko investicija i raznih projekata, osetno povećao svoj uticaj u Avganistanu, što je izazvalo negodovanje Islamabada. U pakistanskoj bezbednosnoj doktrini, obezbeđivanje zapadne granice je ključni element. Neprijatelj na zapadu praktično bi značio da je Pakistan u okruženju. Sprečavanje takve situacije zato je za Islamabad prioritet.

Strah od radikalizacije

Talibanima bi takođe dobro došla podrška Pakistana, a mnogi njihovi lideri su, nakon 2001, utočište našli upravo u toj susednoj zemlji. Talibanski borci koji su tada pobegli iz Avganistana, skloništa su pronašli u pakistanskim gradovima Kveta i Karači. Između pakistanskog establišmenta i rukovodstva talibana oduvek je postojao tesan kontakt, i Pakistan je zato i mogao da izvrši pritisak na talibane da sednu za pregovarački sto s Amerikancima. Uticaj Islamabada na tu grupu jeste doduše opao, ali dve strane i dalje jedna od druge profitiraju.

U Pakistanu međutim postoji još jedno, drugačije viđenje tog odnosa. Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, mnogi u Pakistanu boje se radikalizacije njihovog društva. Religiozne stranke i elementi pakistanskog establišmenta otvoreno podrđavaju s talibanima. Svi oni pobedu tog pokreta tumače kao potvrdu sopstvene politike. Tako je recimo Fazal ur Rahman, lider islamističke stranke Džamijat Ulema e Islam (JUI), čestitao vođi talibana Hibatulahu Ahundsadau na pobedi.

Nova spirala nasilja?

Ideološki se talibani i JUI mogu zajednički ubrojati u puritansku školu islama „Deobandi“. Taj pokret sada je u naletu i njegovi pripadnici nadaju se da će zadobiti još više uticaja – pogotovo u konkurenciji s ortodoksno-sunitskim pokretom „Barelvi“. Može se očekivati da će i ubuduće rasti napetost između ta dva sunitska pokreta. A religiozne manjine i liberalne snage strahuju od represija ako radikalne snage uspeju da osvoje još više uticaja u društvu.

Pakistan bi u tom slučaju mogla da pogodi nova spirala nasilja, kao što je to bilo i početkom ovog veka. Već se vide prve naznake takvog razvoja: TTP, ogranak talibana u Pakistanu, koji je, kako se mislilo, bio dobrim delom razbijen, početkom 2021. ponovo je organizovao nekoliko spektakularnih akcija. U aprilu je ta grupa izvela napad na izuzetno dobro obezbeđen hotel „Serena“ u Kveti – cilj napada je bio kineski ambasador. Više je nego upitno da li talibani zaista kontrolišu TTP, s obzirom na to da je organizaciona struktura te grupacije dosta labava.

Još uvek je suviše rano za neke pouzdanije prognoze. Predstojeći meseci će zato biti napeti. Ali, već sad je jasno da se radikalizam vratio u region. A tamo ionako muku muče s nestabilnošću.

Autor ove analize Mohammad Lukman studirao je islamske nauke na Centru za bliskoistočne i srednjeistočne studije nemačkog Univerziteta u Marburgu, s posebnim fokusom na područje islama na jugu Azije. Trenutno piše doktorski rad na Univerzitetu u Frankfurtu, na temu odnosa religije i nacionalizma u Pakistanu.

©Qantara.de 2021

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu