Šta su kome najvažniji ciljevi u Siriji?
2. februar 2016.Učesnici mirovnih razgovora u Ženevi slažu se u jednom: terorističke grupe Front al Nusre i Islamska država (IS) nemaju šta da traže za pregovaračkim stolom. Štaviše, Savet bezbednosti je u svojoj rezoluciji 2254 donetoj u decembru zatražio od svih učesnika konferencije da „spreče“ terorističke aktivnosti tih organizacija.
U nedelju je IS krvavim atentatom u Damasku pokazao koliko malo mogu da vrede takvi apeli. A učesnicima konferencije je podmuklim napadom na šiitsku svetinju u kome je stradalo više od 50 ljudi pokazao da, iako ne sedi za pregovaračkim stolom, predstavlja faktor koji se ne može prenebregavati.
Teror daje pravac konferenciji
Napad je trebalo da konferenciju od samog početka usmeri u jednom određenom pravcu. Jer, sada će neki učesnici, pre svega Rusija, Sirija i SAD, još snažnije da se koncentrišu na džihadiste kao na bitne protivnike – zbog čega bi Asad mogao da se nađe u pozadini. Međutim, za sirijsku opoziciju, Asad je najvažniji protivnik. Interesi ove dve grupe se sve više razlaze.
Upravo toga su se od samog početka pribojavali predstavnici Visokog pregovaračkog komiteta (HNC). Zbog toga su oni pre konferencije insistirali da se ispune neki preduslovi. Pre svega – da Asadov režim prekine okupaciju više sirijskih gradova i da više ne napada civilno stanovništvo. Stefano Demistura, specijalni izvestilac UN za Siriju, u nedelju je obećao opoziciji da će se založiti za taj zahtev.
„Amerikanci ustupaju pred Rusima“
HNC je istovremeno oštro kritikovao ruske napade. Prema novinskim izveštajima, samo u nedelju je u ruskim vazdušnim i raketnim napadima ubijeno više od 100 civila. A generalno je, kako javljaju novine, proteklih nedelja umrlo previše sirijskih civila.
Napad IS u Damasku bi sada mogao da dovede do toga da se konferencija manje bavi ruskim napadima a više IS-om. To bi moglo da se desi i zbog toga što su SAD proteklih meseci kao najveću opasnost definisali džihadiste – a ne Asadov režim.
„Američki ministar spoljnih poslova Keri nije davao obećanja, niti je podneo nove inicijative“, kritičke su reči Kaleda Koje, predsednika opozicione „Sirijske koalicije“: „On odavno šalje poruke koje liče na iranske i ruske.“
Za mnoge sirijske opozicionare je prilično uznemirujuće to što Rusija svojim rigoroznim postupanjem ostvaruje sve veći uticaj u Siriji. „Amerikanci ustupaju pred Rusima“, piše list Al-arabi-al-džadid. „To je za mnoge Sirijce dramatično zbog toga što ni Rusija ni Asadov režim prema svom protivniku ne pokazuju pomirljivost.“
Sve veće političke razlike u mišljenjima
Međunarodni akteri, međutim, smatraju da je režim samo indirektna pretnja. Za njih su opasne pre svega terorističke grupe, najviše – IS koji bi u Evropi, Rusiji i SAD mogao da izvodi dalje terorističke napade. Za njihove predstavnike, u prvom planu je borba protivi džihadista.
Izgleda da se strateške razlike pretvaraju i u političke razlike. Posledica je da zahlađenje odnosa između umernih Sirijaca i njihovih – odavno uzdržanih – zapadnih saveznika. „Rat koji je doneo masovno doseljavanje u Evropu i ekstremističku grupu koja je još brutalnija od Al Kaide, sve to je dovelo do situacije u kojoj mnogi američki i evropski političari sada za sirijsku opoziciju važe kao reakcionarne snage odlučne u jačanju autoritarnog režima“, piše Al-arabi-al-džajed.
Adut sirijske opozicije
Ali i sirijska opozicija ima aduta u rukavu, piše list Al-šark-al-avsat. Troškovi rata su visoki – a vojni uspesi relativno mali. Koliko će Rusi i Iranci još biti spremni da snose troškove, neizvesno je.
Bez naoružane sirijske opozicije, kaže jedan njen portparol, IS i druge džihadističke grupe neće moći da budu primereno savladane. Ukoliko zemlje umešane u rat u Siriji budu tražile njenu pomoć, ona će za to tražiti dalje ustupke.