Štuke su došle u zoru

Nacističko bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine predstavljalo je uvodne dane invazije na Kraljevinu Jugoslaviju. Vazdušne snage Trećeg rajha su sa oko 500 aviona, bez objave rata, napale ciljeve širom Beograda. Poginulo je oko 2.500 ljudi, a porušeno i teško oštećeno preko 2.000 zgrada.

Aleksandar Lebl je u nedelju 6. aprila 1941. godine imao 19 godina i jedan je od onih koji su preživeli to bombardovanje. Kako kaže za DW, bombardovanje je započelo rano ujutro, sa više aviona, i u bombardovanju su pored klasičnih bombi, korišćene i fosforne pločice. Tako je po Beogradu bilo dosta zapaljenih zgrada. Nakon prvog talasa bombardovanja Lebl je krenuo da obiđe rodbinu po drugim delovima grada i našao se zarobljen u centru sve do kasno uveče.

„Kad sam se vratio kući, porodicu sam zatekao skrivenu u podrumu. Mene su već bili prežalili, jer me dugo nije bilo nazad. Po gradu je inače tih dana bilo puno leševa svuda na ulicama“, kaže Lebl.

Bekstvo

Okupaciju Beograda Aleksandar Lebl je najpre proveo na prinudnom radu. „Dobijali smo zadatke svakog dana, zatim su nas vodili na prinudni rad, gde smo bez hrane provodili dan i onda su nas vraćali kući.“ Krajem oktobra 1941. godine Lebl, uz pomoć lažne propusnice koju mu je obezbedila majka kupivši je od Italijana, uspeva da pobegne iz Beograda. „Već u to vreme se čulo da se Italijani ponašaju drugačije od Nemaca, i zato sam krenuo za Dalmaciju, a onda odatle dalje u slobodu.“

Kaže da su ga, dok je još bio u gradu tokom okupacije, iznenadile dve stvari. Jedna je da su ih nekom prilikom nemačke okupacione vlasti angažovale da iznesu dokumentaciju iz generalštaba Jugoslovenske vojske, koju su Nemci kasnije odneli, a druga je da su još tokom leta 1941. nemački vojnici govorili ’kako idu na Rusiju’.

„Bilo mi je čudno da to nisu znali i sovjetski obaveštajci kojih je bilo dosta po Srbiji, ali i okolnim zemljama. Tokom okupacije, dok sam još bio u Beogradu, ljudi su uglavnom stradali u znak odmazde. Streljano je 50 ljudi za jednog ranjenog nemačkog vojnika, a 100 za ubijenog. Ljudi koji su bili u takozvanim radnim logorima praktično su predstavljali rezervoar za streljanje, ističe Lebl.

Povratak

Od oko 39.000 Jevreja u Srbiji, u holokaustu ih je ubijeno više od 80 odsto. Jevreji, Srbi i Romi ubijani su u nacističkim logorima na beogradskom Sajmištu, Topovskim šupama, Jajincima, na Banjici, Crvenom krstu u Nišu, Šapcu i u novosadskoj raciji.

Nakon povratka u Beograd krajem 1945. godine Aleksandar Lebl saznaje šta se desilo sa članovima njegove šire i uže familije dok je trajao rat i nemačka okupacija. „Nemci su nam oduzeli svu imovinu, a nepokretnosti su dali Nedićevoj vladi. Moja sestra je takođe pod lažnim imenom bila u Nemačkoj, a majka mi je stradala u logoru Staro Sajmište, kao i velika većina moje familije. Stradalo je 29 članova moje porodice“, navodi Lebl. „A onda sam takođe saznao da je na Starom Sajmištu u logoru stradalo 6.000 žena i dece i vrlo malo starih ljudi.“

Od beogradskih Jevreja, kojih je bilo oko 11.000 do 12.000, stradalo je njih 90 odsto. Holokaust je tokom Drugog svetskog rata u Beogradu preživelo svega možda negde oko 1.500 Jevreja.