Žene bez imena
1. oktobar 2020.
Više od dve sedmice se u Dohi razgovara o budućnosti Avganistana. Delegacije Vlade i Talibana pokušavaju da se sporazumeju o mnogim temama, uključujući i prava žena – kao što su pravo na obrazovanje, rad i samoodređenje.
Dok se oni žestoko spore već i tehničkim stvarima, žene u Avganistanu su se izborile za veliku stvar – ubuduće će u ličnim dokumentima, pored imena oca, stajati i ime majke. Predsednik Ašraf Gani potpisao je ovu izmenu zakona.
Kampanju je pre tri godine pokrenula Lejla Osmani (28) pod haštagom #whereismyname (gde je moje ime). Ovo je fantastičan uspeh, rekla je Osmani za nemački javni servis ARD.
„Žene u Avganistanu lišene su mnogih prava, između ostalih i osnovnog prava na sopstveno ime. Jedna žena se kod nas definiše samo kroz vezu sa muškarcem. Ona je ili majka jednog muškarca, njegova supruga, kćerka ili sestra. I to počinje u dobi već od sedme ili osme godine“, navodi Osmani.
„Mlade žene tako gube samopouzdanje i više ne mogu da se razvijaju“, dodaje ona, „na kraju stvaraju neku vezu s muškarcem i prihvataju neki oblik ugnjetavanja.“
„I tebe čeka ista sudbina“
Izgovoriti ime jedne žene u javnosti u Avganistanu mnogi shvataju kao uvredu časti. U rodnom listu deteta do sada se unosilo samo ime oca. I na pozivnicama za venčanje stoji samo ime mladoženje, pa čak i na izvodu iz matične knjige umrlih i na nadgrobnim spomenicima nema imena žene, već samo imena muža preminule.
Ovu tradiciju ne žele da održe samo Talibani, već i druge konzervativne snage u Avganistanu. Od početka kampanje je Lejla Osmani dobila bezbroj pretnji. „Prošle nedelje mi je neko poslao fotografiju devojčice iz Kandahara, kojoj je odrana koža s lica. Ispod je pisalo da i mene čeka ista sudbina, ako ne obustavim kampanju.“
Jedan portparol Talibana je izjavio da ova islamistička teroristička grupa neće privatiti promenu zakona.
Talibani su prethodno nekoliko puta nagovestili da su spremni da ženama obezbede prava. Ali, to mora da bude u okviru islamskog prava, rekao je Kairulah Kairkvah u intervjuu za arapsku televiziju Al Džazira. Nekadašnji zatočenik u Gvantanamu danas je član pregovaračke delegacije Talibana.
„Pre nego što su Amerikanci došli u našu zemlju, ženama je bilo dobro. Ja sam bio guverner u Heratu i sećam se posete delegacije UN. Obišli su škole za dečake i devojčice. Devojčicama je bilo omogućeno obrazovanje, a žene su imale svoja prava“, rekao je on i dodao:
„Pre svega nije bilo krivičnih dela za vreme Talibana. Gotovo da nije bilo seksualnog nasilja ili maltretiranja žena. O tome Zapad ne želi da zna. Oni pričaju samo o slobodi. Naša sloboda se kreće u okviru islamskog prava.“
Žene nisu smele da studiraju
Dok su islamskim emiratom Avganistanom od 1996. do 2001. vladali Talibani, devojčice su smele da pohađaju samo osnovnu školu. Žene nisu smele da studiraju i rade van kuće. Ako bi izlazile napolje, morale su da budu kompletno pokrivene.
U pregovorima sa Talibanima se neće odustati od napretka koji je postignut u poslednje dve decenije, obećava predsedavajući Visokom savetu za pomirenje Abdulah Abdulah. Za to će se pobrinuti žene u pregovaračkoj delegaciji, ali i drugi, kazao je Abdulah u video konferenciji američkog trusta mozgova „Savet za međunarodne odnose“.
„Avganistan je drugačija zemlja nego pre dvadeset godina. To važi za mlade, za žene, za civilno društvo u celini, slobodne medije, procvat privatnog sektora. Ove promene bi trebalo da prihvate sve strane, jer one su nepovratne“, rekao je on.
Ali, to nije izvesno. Talibani su do sada imali uspeha sa postavljanjem uslova. Neki posmatrači vide ogromnu opasnost da bi na kraju ženska prava mogla da se žrtvuju zarad višeg cilja – mira u Avganistanu.