Žrtve Šešeljeve nevinosti

Mirko Blagojević proslaviće Šešeljevo oslobađanje tradicionalnim polaganjem venaca na spomenik oslobodiocima Bijeljine, što čini svakog 31. marta. Dan uoči izricanja presude, zbog zasluga u otadžbinskom ratu, dvojicu članova svoje stranke proizveo je u čin srpskog četničkog vojvode. U izjavi za Dojče vele ne krije zadovoljstvo:

„Prvo, Šešelj je svoju hašku misiju završio. On nikada više Haga iznutra videti neće. Drugo, on je najneviniji čovek koji je bio u Hagu jer se radi o čoveku koji je bio opozicionar, a verbalni delikt kao krivično delo može se počiniti ako si u sistemu vlasti, kao što je bio Pero Simić (ratni urednik SIM novina i radio Bijeljine, op.a.). Šešelj je najneviniji čovek koji je bio u Hagu. Tamo je bilo komandanata i političara, policajaca i psihopata, ali jedan je najneviniji, to je doktor Vojislav Šešelj. U njegovom timu odbrane bio sam jedanaest godina. Za sve što se teretio, on blage veze nema. Ima zločina, ali on s tim nema nikakve veze“, rekao je Blagojević.

Ubistva i silovanja

Bijeljinac Hurem Avdić radi u osiguravajućem društvu u Austriji. Imao je 13 godina kada su mu u junu 1992. Šešeljevi dobrovoljci iz Srbije, u roditeljskoj kući u Bijeljini ubili oca Ramu, a potom silovali sestru i bratovljevu suprugu. Većina vinovnika tog zločina osuđeni su u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu. Kaže da je očekivao osuđujuću presudu za Šešelja.

„Naravno da zaslužuje kaznu jer je Šešelj kao osoba bio mentor, simbol onog mračnog vremena, a i danas je čovek koji širi nacionalizam u najgorem smislu te reči. Bio je neko ko je ljudima davao podstrijek za najgora nedela i zato je trebalo da snosi odgovornost koja podrazumeva kaznu i svaku vrstu sankcije. Najbolji dokaz je slučaj moje porodice. Nama su neizmerno zlo naneli ljudi koji su njega slušali, koji su bili deo njegovog pokreta i bili inspirisani njegovom ideologijom i nacionalizmom. Oni su sve to iz teorije sproveli u praksi. Nisu oni dolazili i delovali tek tako, sve je to bilo organizovano. To je taj logičan lanac jer ni Hitler nije nikoga ubio, ali je inspirisao druge da to rade. Nažalost, Sud ga je oslobodio prvostepenom presudom i, najblaže rečeno, time sam neprijatno iznenađen“, kaže Avdić.

Neverovatna presuda

Fadil Redžić, donedavni predsednik Udruženja logoraša Distrikta Brčko pamti ratne dane u tom gradu u Bosni i Hercegovini koje je, kako kaže, stotine i hiljade civila koštalo tortura, patnje i života. Kaže da je neverovatno da Šešelj nije ni za šta kriv:

„Ovo je neverovatna presuda, ma koliko sudija tvrdio da tužilac nije uspeo da dokaže nijednu od devet tačaka optužnice. Zašto nije uspeo da dokaže? Šešeljevi radikali bili su u Bijeljini, Brčkom i mnogim drugim gradovima i selima u BiH. Mogu da ih zovu paravojnim formacijama, da ih tretiraju kako god hoće, ali oni su uradili više zla nego sve druge paravojne formacije. Mirko Blagojević, desna ruka Šešeljeva, bio je jedan od prvih koji je došao u Brčko. Poznati Brano Filipović, zvani Šumar, poginuo je u Brčkom, blizu Fabrike obuće 'Izbor', ali je pre toga načinio mnogo zla. Oni su bili pripadnici Šešeljevih formacija i uradili su šta su uradili. Neko za to treba da odgovara. Ako to nije Šešelj, ako je on nažalost slobodan, ima njih još koji su na slobodi i koji sada likuju“, priča Redžić.

Blagojević me odveo u Arkanov štab

Jusuf Trbić, novinar i publicista, žrtva je terora u Bijeljini, početkom aprila 1992. godine. Samim čudom je prežive premlaćivanje u zgradi tadašnjeg Kriznog štaba, u samom centru grada. Arkanovim dželatima doveo ga je lično Šešeljev vojvoda Mirko Blagojević. Trbić podseća da za ratne zločine iz prvih dana aprila 1992. u Bijeljini do sada niko nije odgovarao. O nekažnjenim zločinima u Bijeljini i Janji Trbić je napisao knjigu „Majstori mraka“.

„Zaprepašćen sam presudom, ma šta da se navodi kao obrazloženje. Šešelj je bio jedan od glavnih kreatora politike ratnih zločina. Ne samo što je učestvovao u propagandnoj mašini koja je imala ogromne razmere, već je dao i konkretan doprinos formiranjem svojih četničkih jedinica. Jedna takva jedinica bila je i u Bijeljini i Šešelj je dolazio ovde da im dâ uputstva kako da se ponašaju, šta i kako da rade“, kaže Trbić. On dodaje da je u Bijeljini bio centar četničkog pokreta, a potom i stranke koja je nosila Šešeljevo ime, na čijem čelu je dugo bio Mirko Blagojević. Trbić tvrdi da su ti ljudi išli zajedno sa Arkanovcima da im pokazuju koga treba odvesti, koga treba ubiti, koga ne treba.

„Mene je odveo Mirko Blagojević i predao me u Arkanov štab. Od ljudi koje sam tamo vidio premlaćene, samo sam ja ostao živ. Blagojevićev posilni, Brano Filipović Šumar, ostavio je zaista krvave tragove u Bijeljini. Odveo je mnoge ljude, među ostalima i oca i sinove Komšić. Prema onome što znamo, ubio ih je na posebno surov način, tako što je pobio sinove, a ocu pucao u noge, ostavivši ga da iskrvari gledajući svoje mrtve sinove“.

Nekažnjeno Šešeljevo otrovno delovanje

Trbić kaže da je Brano Šumar odveo i Asima Fidahića (Fidahićevo telo je nakon rata pronađeno na groblju u Šapcu, identifikovan je i sahranjen u Tuzli, prim.ur.), da je odveo mnoge druge koji nisu više među živima. Zatim je krenuo u Brčko, gde je počinio mnoge zločine, ali je tamo i izgubio život.

„Mirko Blagojević je bio komandant četnika severoistočne Bosne. Oni su bili posebna vojna jedinica. Išli su i na front, ali znatno više 'posla' imali su sa civilima. Kao što znamo, u Nirnbergu je osuđen na smrt Julius Štrajher, urednik nacističkog nedeljnika 'Jurišnik' (Der Stürmer) i to zbog otrovne politike koju je propagirao u svom listu. I Šešelj je bio vrh propagandnog aparata, a njegovi četnici su bili prvi i u Borovom selu, u Vukovaru i svuda su počinili zločine. Sam Šešelj postrojavao je čak i jedinice JNA i to neposredno pre rata. Šešeljevo otrovno delovanje posebna je dimenzija u svemu tome. Mislim da je trebalo uzeti u obzir i tu vrsta priprema za rat i ratovanje“, zaključuje Jusuf Trbić.